Професоре Глис, након терористичких напада су политичке странке привремено прекинуле предизборну кампању. Могу ли се већ сада проценити политичке последице напада на парламентарне изборе који се одржавају за неколико дана?
Ентони Глис: Последице могу бити врло озбиљне, не само за политичке странке него и за њихове вође. Лидер лабуриста Џереми Корбин сво време говори да је против тога да се одмах отвори ватра на наводне терористе. Међутим, тројица починилаца напада су убијена. Шта ће рећи на то? Знамо да у Великој Британији живи око 23.000 особа за које се сматра да су џихадисти. Не можемо их контролисати јер је Тереза Меј као министарка унутрашњих послова 2010. године ту могућност укинула. Вође две велике странке, као и снаге безбедности, тренутно нису на добром гласу. Након напада у Манчестеру је подигнут ниво узбуне, а недуго потом поновно снижен. То значи да власти уопште нису имале појма о предстојећем нападу.
Мејова је, као некадашња министарка, одговорна и за мере штедње у полицији. С друге стране грађани, када је реч о безбедности, верују да конзервативци имају више компетенција него лабуристи. Како то коментаришете?
Мислим да по том питању торијевци стоје боље него лабуристи. И онда када торијевци и Тереза Меј направе велике грешке, они су идеолошки на страни оштрог одговора на тероризам. Лабуристе предводи Корбин за којег се зна да је симпатизер Ирске републиканске армије, у предизборној кампањи се није само изјаснио против наредбе да се пуца на терористе, него се изјаснио и за преговоре с њима. Међутим, сваки Британац види да терористи не желе за сто него га желе дигнути у ваздух.
Након сваког напада се мобилишу полицијске снаге, шефови држава и влада других земаља изражавају саучешће и солидарност. Међутим, у начелу се ништа не мења. Да ли је политика ту немоћна?
Политика је немоћна јер је Велика Британија у врло тешкој ситуацији. Прошле године смо се изјаснили за Брегзит а да нам нити један политичар није рекао шта Брегзит у ствари значи. Живимо у земљи која не зна како да гарантује сигурност и која не зна куда треба ићи у идућих неколико година. Тако смо сви лака мета. Рањиви смо.
Који су разлози што се напади релативно често догађају у Великој Британији?
То има историјске разлоге јер смо тесно повезани са САД, али има и социјалне разлоге. Чињеница да смо постали слаби и да нас тако виде наши непријатељи има последице. То је као у џунгли – рањиве животиње бивају нападнуте. То је политички проблем којим се мора бавити Влада. Сасвим је могуће да се у четвртак не одрже избори. Ако и буду одржани, онда то неће бити нормални избори, како због тероризма тако и због несигурности значаја Брегзита.
Британци су познати по томе што су до сада на терористичке нападе реаговали мирно и разборито. Видите ли опасност да би се у томе сада нешто могло променити?
У праву сте. Британци су разборити и смирени. Градоначелник Лондона, муслиман, је рекао: "Нећемо дозволити да терористи униште наш начин живота. То би за терористе била победа. Наставићемо да живимо као до сада." Али, ако овако наставимо, онда ће се и тероризам појачати. Не верујем да ће становништво то тек тако прихватити. Нешто мора да се радикално промени. Ако се то не догоди, онда би неке особе ствар могле узети у своје руке. Већина муслимана који не желе да имају ништа са тероризмом такође се налазе у врло тешкој ситуацији. Бивши француски председник Франсоа Оланд је три дана након напада у Паризу наредио нападе француског ваздухопловства на положаје исламиста у Раки. Велика Британија није то наредила ни када су у Манчестеру пре две седмице нападнута наша деца. Могуће је да ће захтеви да заиста нешто започнемо постати све гласнији.
Напомена: Ентони Глис, 1948, је професор политичких наука на Универзитету у Бакингему где води Центар за истраживање безбедности и обавештајног рада. Крајем осамдесетих је саветовао британско Министарство унутрашњих послова о питањима ратних злочина, а касније британски и Европски парламент у питањима безбедности.
Прочитајте ОВДЕ и о раздору без преседана међу арапским државама.
Извор: DW
