Једноставни и ефикасни ручни минобацач РПГ-7 постао је један од најефикаснијих противтенковских оружја у послератном периоду. РПГ је постао симбол, употребљаван како од стране војски, тако и герилаца од Берлина до камбоџанског Пном Пена.
Совјетски Савез у Другом светском рату имао је озбиљан проблем - није имао ефективно ручно противтенковско оружје које би користила пешадија. Совјетска армија је имала у једном тренутку и милион пешадинаца, али они нису могли да се бране од немачких оклопних дивизија.
Развој противтенковских оружја значајно је побољшао шансе пешадије да заустави оклопни напад.
Немачка војска је била прва која је имала противтенковско оружје које су могли да носе људи. Радило се о "панцерфаусту", односно цеви са бојевом главом коју је избацивало барутно пуњење. Раније верзије су могле да продру у оклоп дебљине 140 милиметара, а коначна верзија "панцерфауст 250", допуњен је лансирном цеви и пиштољем.
Совјети су на основу њихове, развили своју верзију назвавши је РПГ-2 (ракетни погон за гранате). РПГ-2 ушао је у сервис совјетске армије 1949. године и имао домет од 150 метара, а могао да пробуши оклоп од 180 милиметара. То омогућава чак и неискусним регрутима да униште најновије НАТО тенкове, укључујући амерички "М26 першинг" и британски "сентурион" и то са лакоћом. РПГ-2 се пуно извозио у иностранство, а користиле су га чак јединице Вијетконга током рата у Вијетнаму.
РПГ-2 је добио побољшану верзију РПГ-7 1961. године. РПГ-7 је имала нешто бољи опсег: 200 метара наспрам 150 метара даљине. За разлику од РПГ-2, који је имао једноставан механички нишан, нова верзија је имала ПГО-7 снајперски нишан, који је имао увећање од 2.8 пута. Био је стабилнији а могао да пробија оклоп од 260 милиметара дебљине, па чак и 300 са побољшаном ПГ-7М бојевом главом.
РПГ-7 је унео нови концепт у противтенковска оружја. РПГ-7Д дизајниран је за падобранце, а раздвојен је на два дела да би се лакше манипулисало са њим у ваздушном транспорту.
Совјетска армија је РПГ-7 користила у свакој чети, па је сваки тим од шест до девет пешадинаца имао једног пуцача РПГ-а као и помоћника.
Захваљујући великодушној подршци Совјетског Савеза герилцима и револуционарним покретима широм света, РПГ су користили у Централној Америци, југоисточној Азији, сукобима широм Африке и Блиског истока. РПГ су чак користили фракције немачке Црвене армије у покушају атентата на америчког генерала, као и Ирска републиканска армија против војске Велике Британије у Северној Ирској.
РПГ-7 је унео нови концепт у противтенковска оружја. РПГ-7Д дизајниран је за падобранце, а раздвојен је на два дела да би се лакше манипулисало са њим у ваздушном транспорту.
Совјетска армија је РПГ-7 користила у свакој чети, па је сваки тим од шест до девет пешадинаца имао једног пуцача РПГ-а као и помоћника.
Захваљујуцћи великодушној подршци Совјетског Савеза герилцима и револуционарним покретима широм света, РПГ су користили у Централној Америци, југоисточној Азији, сукобима широм Африке и Блиског истока. РПГ су чак користили фракције немачке Црвене армије у покушају атентата на америчког генерала, као и Ирска републиканска армија против војске Велике Британије у Северној Ирској.
Прочитајте ОВДЕ и све о новој руској балистичкој ракети Сармат.
Извор: National interest/Блиц
