- Својевремено су подржали Муслиманску браћу и омогућили њиховим присталицама да се склоне после војне интервенције у Египту, затим Катар подржава и палестинску групацију Хамас, која је на власти у Гази, и то је на неки начин прст у око Саудијској Арабији, која настоји да контролише цео сунитски свет у овом тренутку - каже дипломата Зоран Миливојевић.
Он сматра да следи елиминација Исламске државе, и да је то увод у неки коначни расплет на Блиском истоку, чак и сиријске кризе. Постоји више актера који имају различите интересе, међу којима су САД, Русија, Иран, Турска, Саудијска Арабија.
- Ту се појављује Катар као некаква сметња са својим специфичним односима према неким групацијама. Свако има интерес да оствари некакав утицај, и Катар са том својом самосталном спољном политиком не делује у том блоку око Ријада који сада у овом расплету покушава да делује интегрисано - каже Миливојевић.
Сарадник Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић не верује у смиривање на Блиском истоку, али верује у попуштање тензија када је у питању однос Катара и остали заливских држава међу којима доминира Саудијска Арабија. Подсећа да је већ било сукоба на релацији Ријад—Доха али да су то биле дипломатске кризе које су релативно брзо решене.
- Кључне ствари су питање гаса, питање односа са Русијом, Ираном, а онда и са тим ко финансира које терористе. Ко су моји терористи (Катар), а ко су твоји (Саудијска Арабија) - каже Јанковић.
Катар је богата, мала држава са изузетно важним геополитичким и геостратешким положајем, са самосталном политиком која очигледно сада није у интересу Саудијске Арабије. Све до 1995. године он је функционисао као нека врста вазала Саудијске Арабије, која је имала повлашћени положај на економском плану када је у питању Катар. Међутим, дошло је до „плишаног пуча“ и до смене власти.
Катар је јавно подржавао и економску и политичку сарадњу са Саудијском Арабијом, али приватно гледа своје интересе.
- Они просто деле највеће налазиште гаса на свету, то је то поље Јужни Парс, где они имају већински удео, а Иран мањински, и они са Ираном морају да сарађују - каже Јанковић.
Он подсећа да је рат између Кувајта и Ирака почео због несугласице око коришћење заједничког нафтног поља. Овде постоји заједничко гасно налазиште са Ираном, и врло је важно да они имају сарадњу са том земљом, што наравно смета Ријаду јер је Иран његов највећи противник и непријатељ.
Да је гас једно од централних питања, сагласан је и Миливојевић. Каже да оно што смета у неком глобалном смислу и Вашингтону и Ријаду јесте чињеница да је Катар ушао у дијалог са Ираном из сопствених националних интереса везаних управо за то питање гаса и за његову будућност.
- Не само са Ираном, него је ушао у дијалог и са Русијом - каже Миливојевић и истиче да Вашингтон на то гледа резервом.
САД ипак у овом тренутку иду ка томе да се нађе неко решење и да се Катар „мало доведе у ред“ и приклони коалицији која је на линијама Вашингтона и Заливских земаља.
- Катару би могла да се обећа нека врста стабилности режима и да му се обећа да ће он и даље несметано да извози гас и да буде фактор колико је то могуће, али да не дира глобални интерес Заливских земаља и Вашингтона овом тренутку - каже Миливојевић.
Јанковић указује и на жељу Саудијске Арабије да контролише прилике на Арабијском полуострву.
- У позадини имате друго савезништво, а то је савезништво управо тих заливских монархија са Израелом последњих година, и то је врло важно у овом тренутку када се очекује шире укључивање Израела у неки нови блискоисточни рат. Причало се много о томе да је могуће да Израел поново нападне Либан, односно позиције које држи Хезболах, јер Израелу смета што је Хезболах ојачао у Либану, што има своје одреде у Сирији и што има своје људе чак и у Ираку. Израелу то смета, и он жели да формира једно шире савезништво у региону. Ово су неке од припрема за тај обрачун - каже Јанковић.
Јанковић истиче да се још у априлу спекулисало да се спрема пуч како би на власт дошао емир који би био у бољим односима са Саудијском Арабијом. С њим је сагласан и Миливојевић.
- Треба знати да Американци у Катару имају озбиљну базу, и чим они имају базу — имају и безбедносну логистику. Обавештајни апарат је ту, и по правилу све те режиме, почев од Ријада, у ствари штити страни фактор, и они су на власти захваљујући тој врсти заштите. Компромис је да они буду лојални савезници, а с друге стране могу несметано да владају независно од начина на који владају и независно од карактера режима - каже Миливојевић.
Сагласни су и да ће Запад дозволити да се Катару догоди „арапско пролеће“ ако буде много искочио из неких озбиљних интереса који се сада тамо преламају.
- Виша је математика како сада Катар да среди односе истовремено и с Ријадом и с Ираном, али тренутно може да се плати данак и да се опет купи мир на неко време, као што је Саудијска Арабија великом газди платила данак - каже Јанковић. Погледајте ОВДЕ како се руски снајпер понаша на -50. Извор: rs.sputniknews.com
