У чланку се истиче да ЕУ тренутно није у стању да прими нове чланице, те због тога шест (?) балканских држава које желе да јој приступе жели подстаћи да створе заједничку царинску унију. Планирану балканску царинску унију требале би сачињавати Босна и Херцеговина, Србија, Косово, Црна Гора и Македонија, дакле све земље настале распадом Југославије, те по могућности и Албанија, а из ЕУ поручује како би стварање заједничког привредног простора ове земље учинило спремнијим за приступање Европској унији, када и ако она буде спремна да их прими у своје друштво, пише Ди Велт, а преноси Index.hr. Истовремено, ЕУ жели да задржи свој утицај у регији у којој се већ "сукобљавају ривалске велике силе". На срећу по Словенију и Хрватску, "оне су већ чланице ЕУ-а".
Циљ царинске уније је "деактивирати балканско буре барута, али без тога да те земље прими у ЕУ", с тиме да је у привредном смислу Западни Балкан за ЕУ "тривијалан", али је "политички гледано, нарочито ако се зна европска историја, од централног значаја". Југославија је држала стабилним "ту експлозивну мешавину народа", а сада је то задатак Европске уније, сматра немачки лист, те упозорава да напетости у регији све више расту. Зато ЕУ жели да "оживи бившу Југославију, овај пут као царинску и транспортну унију, само без Хрватске и Словеније које су већ у Европској унији". У таквој констелацији "Србија би била главна и све остале државе би гравитирале према њој", те не чуди зашто званични Београд најснажније подржава ову европску, односно прецизније немачку идеју. "Као што је Београд доминирао у Југославији, тако би оставио највећи траг и у новој унији", констатује Ди Велт, те додаје да се онда и Македонија "не би више стално морала плашити за свој опстанак, јер би била дио већег савеза, уместо сама и без одбране, окружена суседима који су непријатељски настројени: Грчком, Албанијом, Бугарском и Србијом, које све донекле сматрају да Македонија није права држава, те да неки њени делови њима припадају, а и да су Македонци измишљен народ". Напомиње се и да су анкете показале да се жали због распада Југославије у земљама Западног Балкана, с изузетком Косова, а констатује се и да је нестанак Југославије створио вакуум моћи у Европи који ни данас није испуњен на одговарајући начин. "Баш као што је распад Хабсбуршке монархије учинио Европу слабијом и Хитлеру касније изручио новонастале патуљасте државе, тако је и крај Југославије створио перманентну зону конфликта у срцу Европе", у којој "игре геополитичке доминације играју Русија, Турска, САД, Немачка и друге велике силе". Југославија се распала због "ривалитета Срба и Хрвата", али и нова западнобалканска унија би била биполарна: с једне стране осам милиона Срба у Србији и БиХ, а с друге пет милиона Албанаца у Албанији, Косову и Македонији доминирали би остатком савеза. Ако би све те земље створиле заједнички економски простор, то би "логично олакшало њихово приступање Европској унији", сматра Ди Велт и подсећа да је сама ЕУ започела мање-више као царинска унија. С друге стране, нарочито је проблематичан однос Србија и Косова, која га сматра својим делом а не независном државом, те би се у том случају могао поновити кипарски сценарио. Најмање користи би од западнобалканске царинске уније имала Црна Гора, која је највише одмакла у својим преговорима за приступање ЕУ, те би за њу останак у новоствореној царинској унији значио "највећи губитак". За Косово би та идеја, упркос доминацији Београда, могла донети највише користи, јер, како наводи Ди Велт, реч је о "држави" која је од свих најдаље од чланства у ЕУ, те би ово био за њих дословно први корак у том правцу. А немачки безобразлук нема граница, Луфтханза у свом памфлету Дечане прогласила некадашњим српским манастиром, а Србе на Косову и Метохији називају шачицом, опширније читајте ОВДЕ.Warum die EU auf dem Balkan ein Mini-Jugoslawien schafft - Auf dem Balkan möchte ein halbes Dutzend Staaten in ... https://t.co/VNmmOuKaB0
— Freiheit für alle (@FreiheitfAlle) July 12, 2017
Извор: index.hr, info-ks.net
