Та кампања се додатно појачала у сусрет руско-белоруским војним маневрима „Запад-2017“. Међутим, упркос таквој халабуци - реалне размере „парирајућих дејстава НATO у том делу Европе прилично су скромне. Примера ради: пет земаља НATO (Литванија, Пољска, Летонија, Велика Британија и САД) укључиле су у вежбу заједничке ПВО на територији Литваније "Тобург легаси" укупно свега 500 војника. На сличном нивоу је и „присуство“ западне војне алијансе у том тобоже угроженом региону. Група натовских ловаца у Естонији понајвише служи за подгревање пропагандистички добитног пресретања „агресивних руских авиона“ изнад Балтика. Најмодернији амерички стелт-ловци Ф-35 у тај ваздушни простор залазе веома ретко, најчешће по један или два. Ово уопште не треба да чуди јер врх НATO-а одлично зна стање ствари у Оружаним снагама Русије, односно - да оно што Москва држи уз своје западне границе уопште није предвиђено нити довољно за нападачке акције. Ево само једног примера: Ваздушно-космичке снаге РФ уз обале Балтика, после четврт века, тек 2017. су добиле свој први нови ловац Су-30СМ. Међутим, на југоисточном крилу НATO-а ствари стоје потпуно супротно. Војне припреме НATO-а у близини кризом захваћене Украјине вишеструко надмашују све што се догађа око Балтика. 11. јула су започети НATO маневри "Сејбер гардијан 2017" уз учешће 25.000 војника из 25 земаља. Маневри су захватили полигоне трију земаља - Бугарске, Румуније и Мађарске. Само Американци су на те маневре стигли са око 2.000 борбених и помоћних возила. Штампа те маневре назива највећим у историји региона. Не случајно. Са толиким бројем војника биле су само стратешке вежбе "Рефорџер" из времена конфронтације Запада са СССР-ом. Совјетског савеза одавно нема, западна алијанса на југо-истоку Европе чак и нема заједничку копнену границу са Русијом. Самим тим, не може да се поиграва са "руском агресивношћу". Полигони на којима НATO изводи ове маневре удаљени су од Русије стотине километара, па из Брисела не могу тврдити да су у функцији "одбијања руских напада".
Упркос томе, НATO на територију Румуније доводи своју прву већу стационарну истурену јединицу - механизовану бригаду. А Американци у Констанци фактички већ имају војно-поморску базу, плус још - систем ПРО код Девесела који има и офанзивни, нападачки потенцијал. Свему овоме треба додати да су се америчке трупе увелико одомаћиле на западу Украјине где се тобоже баве инструктажом украјинских јединица. Тобоже, зато што овакве тврдње исмева чак и Кијеву потпуно лојална штампа. Уосталом, "инструктажа" је таква да амерички инструктори непрекидно питају украјинске војнике који долазе са фронтова: како је тамо, у Донбасу? У суштини, заклањајући се иза "инструктаже", Пентагон је у Украјини организовао упознавање хиљада и хиљада својих војника и официра са потенцијалним украјинским војиштем. Чудни "инструктори" се мењају на пола године и долазе у саставу својих тактичких батаљонских група који су део пешадијских бригада. Апетити Пентагона нису ограничени само на Западну Украјину. Американци у униформама све чешће посећују украјинску црноморску обалу која је за њих - након што је Кијев изгубио контролу над Кримом - постала приоритетна. На пример, амерички командоси непосредно обучавају питомце Одеског института копнених снага и са њима изводе вежбе. За оперативно освајање југозападног дела Украјине, чији је центар Одеса, активно се користе међународне војне вежбе. Најновији маневри из серије "Си бриз" само што су почели. Си бриз 2017: У Одесу су стигли амерички ратни бродови на челу са ракетном крстарицом са системом ПРО. Аеродром Одесе већ активно користи транспортна авијација НATO, а стигла су и два најмодернија, недавно унапређена, Авакса. Министар одбране Украјине Степан Полторак, који је посетио учеснике вежбе, изјавио је да је украјинској армији преко потребно да модернизује војни аеродром Арциз који се налази уз границу са Румунијом. Шта ће сиротињском украјинском Министарству одбране војни аеродром у таквој дубокој позадини? Арциз - бивша војно-транспортна база СССР - Украјини и није потребан, али зато јесте војној авијацији САД јер може да прима и најтеже авионе. Све ово сведочи да је НATO тежиште својих војних припрема преместио на свој европски југоисток. Јасно је такође и да разлог није фантомска "одбрана од Русије", које нема у близини, већ стварање моћне војно-стратешке инфраструктуре за контролу Запада над Украјином. При сваком могућем развоју догађаја у тој земљи. НATO тежи да обезбеди контролу над целим низом кључних тачака на територији Украјине и за случај да дође њеног могућег распада. Фактички, западна војна алијанса постепено реализује свој план продора на Исток. Откида комад по комад земље од исконске Руске цивилизације и ставља их под своју директну контролу. То је пузећи "Drang nach Osten"* који је био и јесте основа геополитичке стратегије НATO. *Drang nach Osten (Продор на исток) је термин скован у 19. веку и означива немачку експанзију ка словенским земљама. Термин је постао мото немачког националистичког покрета крајем деветнаестог века. Русија ипак не посматра мирно огриомно нагомилавање снага у Црном мору, а ко је послао своју ратну морнарицу у помоћ руским савезницима, погледајте ОВДЕ. Извор: fakti.org (Јуриј Севиланов)
