Како је речено листу, у конкретном случају Кинезима није спорна висина плата радника у железари нити постоји потреба за њиховим отпуштањем, већ Хестил сматра да менаџмент има право да раднике оптерети додатним радним обавезама, али им актуелни Закон о раду то не омогућава. Због тога представници Хестила траже од Владе Србије да се тај закон промени тако што би омогућио лакше отпуштање запослених који не желе да прихвате додатне радне норме.
Наш извор тврди да Брисел не гледа благонаклоно на такве захтеве Хестила јер сматра да би се на тај начин додатно привилеговао положај те компаније која послује у Србији. Наиме, код одређених кругова у ЕУ постоји сумња да Хестил добија разне видове државне помоћи, од препуштања сировина и металних остатака у директном или посредном власништву Србије, до привилегија када се ради о цени струје. Сумња се и да кинеска компанија не испуњава друге обавезе према држави. Такав начин помоћи, када је реч о челичној индустрији, забрањен је и неприхватљив у ЕУ и сматра се нелојалном конкуренцијом. Подсећања ради, Србија је под истрагом Европске комисије, заједно са још неколико земаља, због увоза топло-ваљаних челичних лимова. Према недавно објављеној информацији портала Метал Билтен Европска комисија је изузела Србију из те истраге. Данас је такође имао увид у прелиминарни извештај Генералног директората за трговину Европске комисије од 17. јула у коме се заиста наводи да је Србија скинута са листе земаља које се терете за дампинг цене односно нелојалну конкуренцију. Ипак, извор тврди да још увек није реч о званичној одлуци, већ да ће она бити донета на седници Европске комисије 7. октобра. Такође, саговорник наводи да иако Србија, у случају да Европска комисија то потврди, од тог датума више не буде на антидампинг листи Европске уније, то не значи и да су отклоњене сумње у помоћ државе Србије Хестилу.
Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије "Слога", која има подружницу у Железари Смедерево, каже за Данас да и у тој синдикалној централи имају слична сазнања када је реч о лобирању да се измени Закон о раду.
- То што сада ради Хестил није ништа ново на нашим просторима. Подсећања ради, и када је 2005. године Ју ес стил куповао Железару Смедерево, тражио је измену тадашњег закона о раду. Истини за вољу тај закон је био ма како лош за раднике, далеко боља варијанта од актуелног законског решења. И Хестил и други страни послодавци у Србији хорски врше притисак на Владу и траже да се и важећи Закон о раду измени како би они добили додатне повластице, а радницима додатно смањена права. То је наравно погрешно и противно интересима запослених и Влада никако не би смела да прихвати такве захтеве ни Хестила нити било кога другог - наглашава наш саговорник.
Према његовим речима, Хестил жели да се наше радно законодавство приближи пословној логици која важи у земљама Азије па тако и у Кини.
- Хестилу је циљ да менаџменту запослени у Железари Смедерево буду на располагању 24 сата дневно. Да би се то остварило потребно је да излобирају за усвајање законских решења која би омогућила флексибилније облике запошљавања. У том случају би могли да запосле самце који би живели у баракама подигнутим на земљишту фабрике, како би им стално били на располагању за додатно радно ангажовање ако се закључи да је то потребно. То је наравно нешто што је у потпуности неприхватљиво јер је Железара Хестилу продата како би запослени редовно добијали плате, сачували своја радна места, а не да би се израбљивали, а у случају да се томе успротиве, законским решењима лако избацивали са посла - истиче Веселиновић.
Он каже да је Хестил све чешће у жижи интересовања јавности због повластица које жели да обезбеди за себе.
- Постоје индиције да држава и даље на разне начине пружа помоћ фабрици иако Европска унија у коју се извозе производи смедеревске железаре то сматра нелојалном конкуренцијом и најстроже санкционише. Сада пак Хестил опет из истог разлога жели и измене Закона о раду. Са једне стране, то је очито исплативо за Хестил, али је лоше како за државу и грађане тако и за запослене у Железари. Разумљива је жеља Владе Србије да сачува производњу и радна места у Железари, али то никако не може да се ради на уштрб права радника како Железаре тако и свих других фабрика у Србији. Нити су нам у интересу евентуалне санкције ЕУ због нелојалне конкуренцији нити закон о раду који би за раднике био рестриктивнији од постојећег који је изузетно лош - наводи Веселиновић.
Приватизациони саветник Бранко Павловић такође истиче да је приметна тенденција страних послодаваца да радно законодавство у Србији још више подреде својим интересима што је како каже генерално и погрешно и веома лоше.
- Намера Хестила је да начин функционисања фабрике и однос менаџмента и радника у смедеревској железари приближи оном који је уобичајен у тој земљи. То је сасвим другачији начин функционисања и односа него што је присутан код нас и у Европи уопште. То што Кинези желе је неприхватљиво за наше поднебље. Тачно је да је фабрика у њиховом власништву и то треба поштовати, али менталитет радника у Србији и Европи је сасвим другачији. Стога Влада никако не сме да пристане на захтеве Хестила. Надлежни би требало да разговарају са амбасадором Кине у Београду и објасне му да то што Хестил хоће није прихватљиво на овим просторима - каже наш саговорник.
Он истиче да није само Хестил тај који се залаже за измену Закона о раду већ да је то циљ и других страних послодаваца.
- Веома често можемо да чујемо сличне захтеве Америчке привредне коморе у Србији. Међутим такав начин размишљања је сасвим погрешан и контрапродуктиван. Када је Португалија својевремено добила нову левичарску владу, један од њених првих потеза је био да раднике на одређено приме у стални радни однос. То је довело до тога да су радници постали продуктивнији јер више нису морали да брину за своју егзистенцију. На тај начин је побољшано и унапређено и пословање компанија у којима раде - констатовао је наш саговорник. А кинески планови су да у освајање Европе крену из Смедерева, опширније ОВДЕ.
Извор: Данас
