Устрајући на начелу "црте средине", Београд држи да су Вуковарска и Шаренградска ада на Дунаву делови Србије јер се наслањају на српску обалу Дунава.
Загреб с друге стране инсистира да граница треба да меандрира по принципу катастарских парцела, по којем та речна острва припадају Хрватској.
Иако су се две државе договориле да током лета аде могу користити грађани обеју земаља, Алексић истрајава да се ради о деловима Србије.
"То ни у ком случају не доводи у питање наше становиште да су то делови Србије", рекао је.
Српски званичник истиче да хрватски предлог није одржив ни утемељен на међународној правној пракси.
"Залажемо се за принцип утемељен на међународном праву и који је примењен у већини земаља у којима Дунав представља границу, а то је да гранична линија иде средином реке, односно по најдубљим пловним тачкама", објаснио је Алексић.
По његовим речима, ради се о тачкама од 1433. до 1207. километра тока Дунава у дужини од 226 километара.
Алексић подсећа да је то начело примењено у разграничењима Немачке и Аустрије, Аустрије и Словачке, Румуније и Бугарске, те Србије и Румуније и истиче да је хрватски предлог неодржив.
"Граница би тако пресецала Дунав на више места, а то је за нас неодржив принцип", каже он.
Питање разграничења на Дунаву регулисано је законом о оснивању Аутономне покрајине Војводине 1945. и до распада Југославије то се питање није постављало.
Досад је на тему разграничења одржано девет састанака међудржавних повереништава, последњи пут 2011. године.
Идући састанак је требала заказати хрватска страна, али то досад није учињено, каже Алексић и додаје да у наставку следе техничка питања, односно да "прво треба утврдити принципе" на темељу којих би стручњаци на терену одредили линију разграничења.
Коментаришући могућност да Хрватска због разграничења на Дунаву успори пут Србије према ЕУ, Алексић указује да су у сличном случају Хрвати постигли договор са Словенцима да билатерална питања не треба да ометају динамику приступања Унији.
Не би било коректно да се према Србији примени другачије становиште, сматра српски званичник.
Спремност за билатерално решавање граничног спора више су пута истицали званичници обеју страна, наводећи да би алтернатива могла бити међународна арбиртража.
У јулу 2015. године, тада као премијер, председник Србије Александар Вучић оценио је да се проблем разграничења код Шаренградске аде може решити разговором "у доброј вери" Београда и Загреба или ће, у супротном, бити нужна арбитража. Србија неће у ЕУ пре 2027. године, сазнајте ОВДЕ зашто. Извор: Хина
