Иако је Комисија Министарства пољопривреде требало да заврши разматрање понуда инвеститора до 15. априла ове године, до сада је обрађено тек око 60% од 219 поднетих захтева, док је званично одобрено седам инвестиционих планова, навели су у министарству.

Упркос тврдњама да је читав процес доделе државног земљишта транспарентан, Министарство пољопривреде је одбило да новинарима достави списак потенцијалних инвеститора који су конкурисали за земљиште, али и списак седам одобрених инвестиција, наводећи да ће се све знати када Комисија заврши поступак одлучивања о свим поднетим захтевима.

„Свесни смо да је предмет рада Комисије у фокусу јавности, јер је у питању државни ресурс од изузетног значаја. Због свега наведеног, Комисија обавља своје активности веома детаљно и професионално. Тачан списак поднетих захтева, као и оних који су добили сагласност Комисије биће доступан јавности када се заврши поступак одлучивања о свим поднетим захтевима, како би сачувала једнакост у поступку одлучивања о свим  захтевима и заштитили подаци од јавног значаја за Републику Србију,“ наводи се у одговору министарства.

Међутим, ако је рок за достављање и разматрање понуда инвеститора одавно истекао - што значи да промена постојећих понуда или пристизање нових није могућа – нејасно је због чега Министарство пољопривреде крије списак потенцијалних инвеститора, ако се не улази у садржај њихових понуда.

Право првенства закупа земљишта је новина која је уведена Законом о пољопривредном земљишту, усвојеном крајем 2015 године. Тим законом омогућено је правним лицима која имају „инвестициони план“ да без лицитација узму у закуп на 30 година пољопрвиредно земљиште у државној својини. 

Према Закону, Комисија за давање сагласности на закуп пољопривредног земљишта има дискреционо право да одлучи који инвеститор ће добити право закупа, док локална самоуправа даје сагласност на одлуку Комисије.

„Комисија приликом одлучивања посебно оцењује референце и историјат пословања подносиоца захтева, раст извоза, економски ефекат на локалну заједницу, нето ефекат на јавне приходе кроз ПДВ, доприносе, порезе, итд...као и површине којима располаже подносилац захтева и његова повезана лица,“ наводи у министарству.

Међутим, поставља се питање да ли се Комисија води стручним или политичким аргументима с обзиром да Комисију чине углавном политичке фигуре тј. министри и помоћници министара.

Наиме, одлуку о томе ко ће добити право закупа донеће министар пољопривреде Бранислав Недимовић, министар финансија Душан Вујовић, министар привреде Горан Кнежевић, посебни саветник министра пољопривреде и заштите животне средине Драган Милић, и Ненад Катанић, вршилац дужности помоћника министра пољопривреде и заштите животне средине.

Стручна јавност и удружења пољопривредника оштро су критиковали Закон о пољопривредном земљишту донет крајем 2015, који је омогућио инвеститорима да добију до 30 одсто земљишта у свакој јединици локалне самоуправе на период до 30 година, оптужујући Владу да је садржај Закона писан директно због немачке компаније Тенис.

Влада Србије долазак немачког гиганта већ две године најављује као инвестицију која ће Србију коначно „вратити на пољопривредну мапу Европе“, а у те сврхе потписан је и Меморанум у априлу 2015.

Министар Недимовић је крајем априла 2017. потврдио да се Тенис јавио на конкурс за пет различитих локација, али је демантовао тврдње да има „специјалан статус“.

У Меморандуму о разумевању такође се помиње пет локација које би се налазиле на територијама седам општина: Панчево, Ковин, Вршац, Пландиште, Зрењанин, Житиште и Кикинда.

Министар Недимовић је у петак потврдио да је Комисија одобрила немачкој компанији закуп земљишта у Зрењанину.

„Тенис јесте конкурисао за закуп државног земљишта у Зрењанину и тамошња комисија му је позитивно одговорила. Ипак, њихова одлука треба да прође и Скупштину града, која мора то да верификује,“ рекао је Недимовић за Блиц. 

Многа удружења пољопривредника критиковала су могући долазак немачке фирме, тврдећи да би она монополизовала српско тржиште, због чега би мали и средњи пољопривредници и узгајивачи свиња остали без посла.

Такође, стручњаци су истицали негативне еколошке последице толиког броја свиња на малом простору, наводећи примере европских земаља који су због узгоја свиња уништиле хектаре земље.

Прва Тенисова фарма за производњу свињског меса према свему судећи биће на грађевинској парцели у Банатском Деспотовцу.

Градска општина Зрењанин крајем прошле године објавила је да ће се управо на тој парцели површине 23,89 хектара бити изграђена фарма за тов свиња у заокруженом циклусу производње и да ће се за приплод користити 2.500 крмача, које ће уз најмодернију технологију омогућити годишњу производњу од око 70.000 товљеника.

Готово идентични подаци се наводе у Меморандуму о разумевању који је Влада потписала с Тенисом у априлу 2015.

На основу достављеног инвестиционог плана и по давању сагласности Комисије на конкретан инвестициони план, предлогом мера за реализацију закупа дефинишу се обавезе инвеститора у наредне три агроекономске године: запошљавање радника и инвестирање у нове објекте, процесну опрему и механизацију.

Како наводе у министарству, контрола предвиђених обавеза ће бити „вршена од стране независних ревизорских кућа, да би се избегле могуће малверзације“.

„Обезбеђење по конкретним пројектима биће уплата закупа унапред, као и гаранције банака. Уколико се у поступку контроле реализације пројекта утврде одступања, уговор ће бити раскинут, а пољопривредно земљиште ће се даље издавати у закуп по другим основама,“ истичу у министарству.

Када ће Комисија завршити поступак одлучивања о свим поднетим захтевима, а јавности коначно бити упозната са новим „управницима“ државног земљишта и условима под којима су то постали, још увек не зна ни надлежно министарство.

„Поступак одлучивања још увек није завршен, јер је пристигао велики број захтева. Имајући у виду да сам поступак анализе предмета подразумева сложен процес провере података о подносиоцу захтева, анализу самог инвестиционог плана и на крају анализу траженог пољопривредног земљишта, постављени су високи стандарди и критеријуми приликом провере и евалуације предмете (што се може видети и кроз број одобрених захтева), а што изискује време и пажњу,“ објашњавају у Министарству пољопривреде.

Прочитајте ОВДЕ шта то у Србији гради Богољуб Карић, има везе с Теслом, а уз Вучићев је благослов?

Извор: Инсајдер