- Не можете то да раздвојите једно од другог. Недостатак воље за реформом заснива се на чињеници да они не виде награду у виду чланства у ЕУ... Грађани ЕУ су скептични у погледу проширења - али то није питање врхунског приоритета - наводи члан Саветодавне групе за Балкан у Европи, који је интервју дао током Форума цивилног друштва одржаног 11. и 12. јула у Трсту.
Бибер сматра да проширење "није нешто што грађане ЕУ толико занима, осим ако не говоримо о Турској".
- Не свиђа им се баш, али нису ни нешто посебно против. Када би се владе ЕУ више ангажовале око тога, могле би да га прогурају. Али, владама одвлаче пажњу све те друге кризе, па они не желе да улажу енергију и фокусирају се и то је оно чега смо сада сведоци - оцењује Бибер.
Он наводи да су "недостатак реформи у региону и недостатак посвећености у ЕУ међусобно повезани".
- Морате да прекинете тај круг... У овом тренутку владе на Западном Балкану су циничне када тврде да их ЕУ заиста не жели, ЕУ је цинична када тврди да регион заиста није спреман да приступи (Унији), а грађани су цинични и у погледу својих влада и у погледу ЕУ - тврди овај стручњак за Балкан.
По Биберу потребно је да "они прекину круг цинизма и кажу - уколико имамо заједнички циљ и уколико смо истински посвећени приступању ЕУ, можемо нешто да учинимо".
На констатацију ЕВБ да се води дебата око могућности замене "регата принципа" и увођења "Великог праска Западног Балкана", којим би био одређен јединствен датум за улазак у ЕУ свих држава Западаног Балкана, те на питање који би приступ био бољи по регион, Бибер подсећа да је "током проширења 2004. иницијална идеја била ''принцип регате'' - да свака земља покуша да учини највише напретка што може и да се онда види колико их је могуће упаковати заједно".
- Није вероватно да ће гледати улазак једне по једне земље у ЕУ, зато што делује да је процес проширења веома гломазан. Уколико можете да обезбедите приступ више од једне земље, оне ће потом избећи покретање билатералних питања, тако да постоји стратешки интерес да се одмах прими што више земаља - наводи Бибер.
По његовом мишљењу, "неће бити ''великог праска'', али би могло да буде ''средњег праска'' или можда - две земље одједном".
- Можда постоји група од две или три земље које су спремне прве и могу да приступе прве, а онда долази други талас с осталима. То би такође омогућило динамику и разликовање, али би створило и надметање око тога ко ће први да уђе - тврди Бибер.
Упитан о очекивањима од Берлинског процеса и најављеног Берлина плус, он каже да "Берлински процес никада није сматран као нешто више од подршке нечем другом, а то друго је проширење ЕУ".
- Он не може да стоји сам по себи, може једино да обезбеди подстицај и погура ствари у одређеном смеру. Никада не бих имао претерано висока очекивања од Берлинског процеса. Уколико му се промени калибар, може да донесе резултате у одређеним питањима, али му је потребан одређени редизајн. Потребно је да буде више инклузиван - сматра Бибер. Буџет ЕУ открива да нема уласка Србије пре 2027. године, опширније ОВДЕ.
Извор: Телеграф, Танјуг
