Како се наводи, раније ове године Естонија се удружила са суседном Финском и купила коришћене хаубице из Јужне Кореје, што није велики посао, али илуструје нови тренд у Европи - да оружје из "друге руке" постаје тражено.
Лист наводи да је то добро, с обзиром на то да повећана потражња показује да Европљани све чешће размишљају о одбрани, што ће вероватно послужити и као подстрек за нове иновације.
"Пре 25 година нисмо имали ништа, ни оружје, ни војну инфраструктуру. Тако смо ишли од владе до владе и купили пуно ствари. Нека опрема је била изузетно јефтина јер је била на крају свог животног циклуса. И неке ствари, као што су возила и лична опрема и оружје, чак су нам и донирани. Деведесете су биле као Божић за земље средње и источне Европе", изјавио је главнокомандујући у штабу Естоније за набавку војне опреме Кусти Салм.
Опрему су продавале или донирале западноевропске земље, укључујући Немачку, Шведску и Холандију, које је више нису сматрале неопходном, а земље бившег Варшавског пакта, попут Естоније, Летоније, Литваније, Пољске, Чешке Републике, Словачке, Румуније, Бугарске, које су морале да удаље своје оружане снаге од совјетске опреме, жељно су куповале материјал.
Куповина коришћене опреме са Запада је обично први корак за сваку земљу која покушава да се приближи квалитету западних оружаних снага.
"Продаја међу владама је популарна јер обично чини део много дубљег споразума о одбрани који омогућавају већу међусобну сарадњу или трансфер технологије", оценио је уредник за безбедност и одбрану у Институту за сигурност Европске уније Студије Даниел Фиот.
Бивше земље Варшавског пакта и 25 година касније још купују оружје, а само прошле године Пољска је потрошила 26 одсто свог буџета за одбрану на опрему, док је Литванија утрошила 28 посто, а Румунија 26 посто.
Лист наводи да је Литванији потребно више хаубица и пешадијских борбених возила, док потребе Пољске укључују борбене хеликоптере.
Прочитајте ОВДЕ ко ће све купити руске борбене авионе?
Извор: Танјуг
