Сарадник на Факултету политичких наука Стефан Сурлић, каже да би овакву ситуацију требало посматрати са два аспекта: безбедносног и стратешког.
- Када је реч о безбедносном, Балкан је остао једини простор који није интегрисан у ЕУ, ако изузмемо Румунију и Бугарску. Ово је у исто време и простор где ЕУ треба да покаже да је способна да среди ствари у свом дворишту, покаже успешност своје политике, и тако добије легитимитет за успешно решавање и неких других криза и проблема - каже Сурлић.
Када реч о стратегијском интересу, он укључује и САД, Русију, Турску, Кину, јер све оне преко овог региона шире свој утицај.
Директор Центра за регионализам Александар Попов каже да је Балкан предворје Европе, и њен саставни део, али поједине њене земље нису део ЕУ.
- Ту су се одувек укрштали интереси разних сила, јер је и раскршће путева, и економија, и култура. У новијим околностима, ове земље су и даље на путу ка ЕУ, али нису у њој, њени закони још не важе у пуној мери, и ту се, такође, отвара простор за разне интересе - прича Попов.
Ево ко је и због чега у последње време показао интересовање за овај регион.
РУСИЈА
Политички пре економског интереса је оно што Русија жели на овом подручју. Један од најважнијих за ову земљу јесте да НАТО држи подаље од себе, а да у исто време покуша да придобије земље које нису чланице Алијансе да остану неутралне, или да се прикључе њој. Такође, православно становништво на Русију гледа као на свог заштитника.
- Руски стратези често помињу Бугарску као кључног играча на Балкану, пре свега када је реч о енергетици. Ако би преко ње могли да остваре ту врсту интереса, они би практично на тај начин имали директан контак са ЕУ. То даље доводи до зависности ЕУ или једног њеног дела од Русије, чиме држава има већи утицај - прича Сурлић.
Како наводи, некаква улагања и подстицају су сасвим у реду, али је политички утицај виши циљ.
СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ
Интерес је стратешки, безбедносни, политички и економски. Ова велесила жели регоналну стабилност и јачање утицаја у свим сегментима, што је суштина борбе за доминацију.
- Америка је одувек имала некакакв конкурентски однос са Европом, посебно како је дошло до јачања ЕУ. САД доживљавају Унију као неку врсту конкурентске силе. Америка жели да има утицај у већем делу света, а и даље важи за најмоћнију земљу, и политички и економски - прича Попов.
Како наводи, САД су увек биле присутне на овим просторима. Додуше, каже и да су га "мало занемариле због послова на Блиском истоку", али су се поново вратиле.
Важна ствар за САД је и ширење и јачање НАТО на овим просторима, нарочито имајућу у виду да постоји могућност да се неке земље које још нису постале чланице Алијансе, окрену Русији.
- САД сматраји и да је Дејтонски споразум "њихово чедо", и да су били главни у закључивању мира - наводи Попов, истичући да је глас Америке онај који су увек чује.
Када је у питању доминација балканским регионом, Сурлић наводи да се САД ослањају на оне којима су гарантовали државе и независност, попут Албаније, Косова, Македоније, а уласком у НАТО, и Црној Гори.
КИНА
Интерес ове земље је искључиво економски и привредни, односно још веће пробијање на европско тржиште, објашњава Попов.
Одатле, према Сурлићевом мишљењу, велико интересовање Кине за читав регион, економска сарадња, помоћ у изградњи и финансирању инфраструктурних пројеката, па чувени "Пут свиле", који би преко Грчке и Србије спојио Кину са ЕУ.
То не крију ни кинески званичници, који често посећују Србију са идејом о проналаску партнера за пројекте у које би могли да инвестирају, а све са једним циљем - ширењем свог економског утицаја на Европу и читав свет.
То је јуче потврдио и председник Националног савета за координацију сарадње са Руском Федерацијом и Кином Томислав Николић током састанка са гувернером кинеске провинције Џеђианг Јуеном Ђиађуном, који је истакао да је Кина је спремна да производи у Србији јер је одатле могуће извозити у бројне земље света.
ТУРСКА
За свој утицај на подручју Балкана бори се и Турска, али се за њу ипак не може рећи да је светска сила попут претходне три. Међутим, ни њене интересе не треба занемарити, ако се узме у обзир да у овом региону живи велики број Бошњака, што у Србији и на Косову, али и у суседној БиХ.
- Турска је бивша империјалистичка сила. Бошњаци у Санџаку, у БиХ па и на Косову доживљавају је као земљу заштитницу. Оваква врста утицаја на велики број људи па и поједине земље је за Турску веома важна, јер лакше може да преговара са Бриселом око ствари које су њој важне - прича Попов, истакавши да је овде пре свега реч о политичком утицају, више него о економском.
Међутим, Турска је, тренутно више окупирана оним што се дешава у Сирији и на Блиском истоку али, поред политичког, има и економски интерес на овом подручју.
- Управо су Турци покуповали нека важна предузећа и на Косову и у Македонији - наводи Сурлић. Александар Саша Дугин о борби Русије и САД око Балкана каже:
Прочитајте ОВДЕ шта ће се догодити са царинским уговором Србије и Русије ако се Западни Балкан уједини?
Извор: Блиц
