Говорећи о развојном пројекту Макишког поља, Милутин Фолић подсећа да ће се прво радити план, потом инфраструктура и на крају стамбени објекти.
- Након прошлогодишњег конкурса за Блок 18, ове године расписали смо и конкурс за Макишко поље, које обухвата 680 хектара. Усвојеном студијом Института „Јарослав Черни” из 2014. године, заштита водоизворишта је померена до Обреновачког пута и тако постављена тачна граница, што је и омогућило да почнемо са плановима за то подручје - каже он.
Првонаграђено решење је резултат рада ауторског тима Драгана Марчетића и Милана Максимовића и оно предвиђа да део најближи Чукаричкој петљи буде стамбено-пословни а да онај од ранжирне станице буде намењен привредној зони, магацинима, продајним салонима и другим садржајима.
Између њих налазиће се главна саобраћајница, кичма подручја која ће бити паралелна са Обреновачким путем, на чијем почетку ће се налазити велики трг и реперни објекат. Насеље ће бити подељено у блокове, који ће по габариту бити слични онима на Чукаричкој падини, а сасвим је могуће да ту своје место нађе и будући национални стадион, рекао је главни градски урбаниста.
Другонаграђено је решење аутора Владана Стевовића, Зорана Лазовића, Миодрага Савића, Бориса Ивановића и Јелене Јанковић, а трећа награда припала је Душану Стојановићу, Павлу Стаменовићу и Ксенији Пантовић. Поред њих, жири је откупио и два једнако вредна рада.
- Тако смо добили читав низ додатних идеја и сада ће Урбанистички завод на основу првонаграђеног рада и позитивних елемената осталих радова направити план детаљне регулације који ће бити усвојен до средине следеће године. Након тога, кренуће се у експропријацију зелених површина, изградњу примарне инфраструктуре и изградњу планираних блокова - наводи Фолић.
Део земљишта који припада граду, а који је планиран за градњу, након завршене планске документације биће понуђен инвеститорима, а део земљишта на коме су предвиђене саобраћајнице, паркови и заштићено зеленило биће задржано и о њему ћемо бринути на начин да суграђани имају просторе који ће оплеменити живљење у том делу града, објашњава он.
- Београд има четири велика подручја која ће се у наредном периоду плански развијати, а једно од њих је и Макишко поље. Поред тог простора, то су Београд на води, који се већ увелико развија, Блок 18 и Ада Хуја - изјавио је главни градски архитекта Милутин Фолић, преноси Беоинфо.
Реч је, како додаје, о подручјима која се налазе унутар габарита града, чиме постижемо да се Београд више не шири ван својих природних граница.
- Усвајањем Генералног урбанистичког плана обезбедили смо спуштање Београда на реке, коришћење некадашњих индустријских подручја уз обале за планска насеља и коришћење еколошки прихватљивих видова саобраћаја. Имплозијом, развојем града унутар својих граница, постижемо много рационалније коришћење постојеће инфраструктуре и избегавамо стварање нових непланских насеља, где су трошкови изградње и одржавања инфраструктуре несразмерно велики у односу на оно што град тиме добија - каже Фолић.
Градски урбаниста као посебну предност планског развоја истиче еколошку прихватљивост саобраћаја.
- То практично значи да ће неко ко долази из Макишког поља моћи до центра града да дође планираним метроом, чији је циљ да повеже постојећа насеља, али и пружи развојни потенцијал новим насељима, постојећом трасом трамваја од Бановог брда или бициклистичком стазом. Згрушњавањем градског ткива изградњом унутар некадашњих индустријских зона омогућујемо нове, еколошки прихватљиве саобраћајне комуникације и повезујемо Београд са својим рекама, на чијим обалама су управо и настајала некадашња индустријска подручја - истиче Фолић. Погледајте ОВДЕ стратегију опозиције за Београд. Извор: Б92
