Како стручњаци упозоравају, такав оброк садржи најмање 12,5 грама скривеног шећера. Уз то, како они кажу, шећер ствара холестерол, који је окидач за разне болести, али и јаку зависност, која се мери с оном хероинском!
Такође, толики шећер утиче на гуштерачу, која производи инсулин неопходан за регулацију нивоа шећера у крви. Дакле, тај доручак одмах склоните са стола и замените га сиром, сланином, јајима, кајмаком, путером.
Јер скривеног шећера има тамо где га најмање очекујете – у кобасицама, паштети, кечапу, млеку, чак и флашираној води! У Немачкој је објављено истраживање о садржају шећера у разним производима, којих има и код нас.
Кутија житарица које дајемо деци за доручак садржи 43 одсто шећера, што значи да се у оброку од око 60 грама налази чак осам коцкица. У јогурту којим преливамо житарице има четири коцкице шећера у 2,5 децилитра.
Јаја на све начине за доручак
Кенан Мандра, нутрициониста, додаје да производи који се рекламирају као „фитнес“ имају много скривеног шећера који изазива зависност, као од хероина.
– У питању је исти механизам деловања. Никада не треба конзумирати шећер, маргарин, житарице и производе од житарица, сокове и слаткише, супе из кесице и инстант оброке, храну из кесице, тубе, конзерве, кутије, тетрапака и слично.
Уместо тога би требало да једемо купус, салате, броколи, карфиол, патлиџан, парадајз, паприке, маслац, јаја, пуномасне сиреве, кефир, домаће сухомеснате производе, месо и рибу. Свако јутро започните млаком лимунадом.
Основ доручка су јаја на све начине, домаћа пршута и кобасице, домаћи пуномасни сиреви, кефир и, ако можете да нађете, хлеб без брашна – наводи он.
Бранка Мирковић, нутрициониста, каже да је познато да су шећери заступљени у индустријској храни.
– Да бисмо самњили њихов унос, требало би да читамо декларације. Није само конзумни шећер у питању. Синтетичка фруктоза добијена из кукурузног сирупа такође се додаје у храну. Многи и не сањају да у месним прерађевинама има шећера.
Раније је била заступана теза да нам шкоде масноће због холестерола, а исти тај шећер га изазива. Такође, шећер делује на панкреас, у којем се производи хормон инсулин да би се регулисао ниво шећера у крви.
Евидентно је да имамо повећан број оболелих од дијабетеса међу младима. Јогурт са више масноће је квалитетнији од оног са мање јер се у њега додају угљени хидрати да би био гушћи – објашњава она и додаје да је крајње време да се вратимо јајима, сиру, сланини, кајмаку, путеру.
– Уз то, ако томе додамо парадајз, папирику и другу сезонску салату и направимо сендвич, ето здравог доручка за децу и све одрасле – каже она и додаје да кукурузни сируп ствара јаку заивисност, а ставља се у паштету, кобасице, кремове и друге производе.
Дете не може да поједе шољу шећера, а шољу крема може. А толика количина шећера, као што смо видели, врло је штетна. У кечапу, на пример, има више шећера него у сладоледу – закључила је она.
Количина скривеног шећера
– 330 мл јогурта 45 г
– 1л млека са 3,5% масти 47 г
– 500 мл газираног сока 53 г
– 375 г житарица 88 г
– 400 мл кечапа 100 г
– 250 г крема 200 г
– 500 г пахуљица за децу 225 г
– 500 мл витаминске воде 16,5 г. Коју храну треба да једете свакога дана док су тропске врућине, а која је опасна по здравље погледајте ОВДЕ.
Извор: Ало
