У тексту се аргументује зашто Западу треба Загреб ако жели да задржи свој утицај у региону. Реч је о тексту који је пун “бизарних тврдњи”, попут оне да “стабилност Хрватске има далекосежне импликације за САД и Европску унију”, преноси портал “Индекс”.
Хрватска је представљена као земља која може пореметити односе у “и даље уздрманој ЕУ”, чија је “умерена влада најбољи савезник Запада против руске експанзије у региону”.
“Индекс” преноси и да је у тексту часописа “Форин аферс” премијер Андреј Пленковић представљен као велика политичка нада, умерени политичар којем о глави раде екстремисти из властите странке. Занимљиво је и да се истиче како је Пленковићева влада изабрала “политику немешања” када је реч о положају Хрвата у Босни и Херцеговини, те да је Хрватска “водећи глас јединства у ЕУ”.
Пленковић је похваљен и за то што је, након избацивања Мостових министара из владе, формирао “још умеренију коалицију с либералним ХНС-ом”, те у странци одбранио своју “лидерску позицију”.
Ипак, највећа претња Пленковићу представља “десно крило ХДЗ-а”, а као потенцијални изазивач спомиње се донедавни министар спољних послова Давор Иво Штир.
Пленковић води Хрватску “прогресивним смером”, пише “Форин аферс” иако не наводи конкретне примере за то, али се изражава страх око тога хоће ли успети надиграти низ противника.
Хрватска је под Пленковићевом влашћу “водила примером и одбацила ону врсту национализма који је кључан на источним границама ЕУ, посебно у Мађарској и Пољској”, но још важнија је улога коју игра на Балкану, где се директно сукобљава с Русијом.
“Хрватска је са својом економском и културном тежином сада лидер у југоисточној Европи, те хрватска политика има велики утицај на регионалну динамику.”, сматра “Форин аферс”, који као неслужбени комуникацијски канал америчког спољнополитичког естаблишмента Хрватску чврсто позиционира у домаћој десници неомиљену регију.
За ту лидерску позицију Загреба кључно је да босанско-херцеговачким Хрватима изостане подршка у њиховим намерама стварања трећег ентитета у БиХ, поручује Дагмар Скрпец.
Пленковићева влада води “нову антируску спољну политику”, чији је циљ “регион одмакнути од Кремља”, те се хвали политика према Украјини, као и повезивање с Албанијом и Црном Гором. Истиче се да је Словенија “потпала под руски утјецај”, али је зато Хрватска “остала чврст савезник Запада”, па се Пленковић хвали и што је у вези са Агрокором одбацио руске предлоге решавања кризе.
“Форин аферс” закључује да би губитак власти “умереног Пленковића несумњиво био лош за регион и Запад”, те хрватског премијера позиционира као кључног америчког играча на Балкану, и то понајвише у борби против руског утицаја.
“Индекс” истиче и да у целом тексту нема ни речи о хрватској председници Колинди Грабар Китаровић, као ни њене “Иницијативе три мора”, коју је покренула баш с Пољском, прозиваном због екстремног национализма.
С обзиром на то, као и на низ натегнутих конструкција у тексту Дагмар Скрпец, овај се чланак “Форин аферс” тешко може сматрати веродостојном анализом, јер првенствено функционише као хвалоспев Пленковићу као особи на коју треба да игра службени Вашингтон, уместо да се ослања на амбициозну председницу без реалних овлашћења, али с великом жељом за фотографисањем, закључује “Индекс”. Погледајте ОВДЕ зашто Заев мења име држави. Извор: index.hr
