То је навео Чедомир Антић и додаје да не види шта још имамо да изгубимо на Косову.
- Србија је имала неке аргументе за постизање историјског компромиса са Албанцима, али ми смо те аргументе изгубили, пре свега због слепила Демократске странке, нејасне политике и псеудо-конзервативизма ДСС-а и незаинтересованости осталих партија и социјалног радикализма Српске радикалне странке - рекао је Антић.
После 2001. године, међународна заједница је, истиче, третирала Косово као и све остале југословенске републике.
- Прихватили смо да Срби не буду национална мањина и да имају она права на Косову која им је дао Ахтисаријев план. Срби имају Заједницу општина на Косову која нема никаква овласћења. Имамо, слично, Заједничко веће општина у Славонији, по Ердустском споразуму, које је на нивоу невладине организације - објашњава Антић.
Стога је, за њега, сасвим јасно да данас заправо ни немамо "црвене линије" у вези са решавањем статуса Косова и Метохије.
"Црвена линија" за решавање косовског питања могла је, уверен је, да буде историјски компромис у време када је, почетком осамдесетих година прошлог века, Добрица Ћосић дефинисао идеју поделе Косова:
"То је значило да по свим питањима Србија попусти, али и да по свим питањима одређене уступке дају и Албанци".
Сада, међутим, не говоримо о статусу Срба на Косову или некој подели, већ само, описује Антић, о томе да ли ће се наш амбасадор тамо звати амбасадор или високи дипломатски представник и да ли ће на плочици испред столице Републике Косово у Уједињеним нацијама стајати нека тачка или тачкица, јер смо ми тако желели.
Историчар напомиње да је наша држава под притисцима међународне заједнице учествовала и у преговорима који су резултирали Бриселским споразумом
- Питам се шта је нама остало после Бриселског споразума. Остало је питање пријема Косова у међународне организације, такође питање пријема Косова у Уједињене нације - каже Антић.
Он, међутим, указује да та питања уопште не зависе од Србије:
- Може Србија да призна Косово, а да Руска Федерација или Кина не дозволе његов пријем у Уједињене нације. По мом мишљењу, у оваквом развоју ситуације, то би се чак и догодило - указује Антић.
Идеју о ширем друштвеном дијалогу о важним питањима, попут позива председника Александра Вучића на такав дијалог о Косову и Метохији, сматра свакако јако важном за развој демократије.
Ово је озбиљна идеја, каже, јер ми нисмо имали озбиљан дијалог на нивоу власти и и опозиције, али и читавог друштва све до сада.
- Сад је, међутим, питање колики је маневарски простор наше државе да било шта учини по питању Косова у овом моменту - указује Антић.
Ипак, жели да нагласи: "Вреди се борити, све док није крај".
Не очекује неке смислене предлоге из дијалога, пре свега зато што су, како наводи, наше институције разграђиване од стране Милошевића и стихијских реформи ДОС-а.
- Већина људи који буду дошли на дијалог о Косову искористиће прилику да се представе као на неком феудалном сабору, где сви долазе да виде и буду виђени. Најопасније је да људи говоре унутар тог дијалога оно што се од њих очекује, да би задржали постојеће привилегије или прибавили нове - сматра Антић.
Предвиђа и да ће доћи до промене Устава Србије, мада га чуди да је председник Вучић покренуо ту иницијативу само два месеца пошто се заклео на том уставу.
- У уставу се Косово помиње само на два места: у преамбули и заклетви председника", указао је Антић. Верујем да је цела прича око дијалога пут ка изласку у сусрет свим захтевима које САД и Европска Унија имају према Србији по питању Косова и то Вучић чини са места председника, јер верује да је то најкорисније и најбезбедније за земљу у овом тренутку - закључује Антић. Погледајте ОВДЕ шта је о Косову рекла СПЦ. Извор: Танјуг
