- Они који воће и поврће увозе на пример из Србије или Македоније, мораће да повећају цену, па ће у предности бити домаћа роба. На увоз из ЕУ се не може много утицати, али на онај из трећих земаља може - задовољно је ових дана коментарисао нови правилник Министарства пољопривреде Хрватске, челник тамошње Пољопривредне коморе Матија Брлошић.
А нови правилник хрватског Министарства пољопривреде је проширио списак воћа и поврћа које ће проћи фитосанитарни надзор приликом увоза из трећих земаља, али и одредио чак 22 пута вишу цену инспекцијског надзора од досадашње. Уместо 90 куна, он ће коштати 2.000 куна.
Јасно је како ће се то одразити на цену увезеног воћа и поврћа, а на проширеној листи је практично сво које се производи на овдашњим просторима, па и у Србији. Председник Управе „Агрофруктуса“ Денис Матијевић каже да ће увозна роба сигурно поскупети за ту разлику од 1.910 куна.
- Верујемо да се на тај начин иде ’наруку‘ домаћим произвођачима јер ће се ограничити увоз и направити више реда“, приметио је Брлошић. Хрватски пољопривредници већ задовољно трљају руке, захвални министру пољопривреде Томиславу Толошићу што из све снаге, па и оваквим нецаринским баријерама, ради у њихову корист. Исто као што и даље инсистира на томе „да као министар има право да тражи да се купује хрватско - не хајући на бурна реаговања трговинских ланаца, пре свега „Лидла“.
Медији у Србији пак нису ни забележили вест да ће наше воће и поврће сигурно поскупети у Хрватској и бити неконкурентно на тамошњем тржишту. А само што смо први пут прошле године забележили суфицит у размени пољопривредно-прехрамбених производа са тим суседом.
Према речима секретара Удружења за биљну производњу у Привредној комори Србије Вељка Јовановића, у 2016. Србија је извезла те робе у Хрватску у вредности од 116 милиона евра, а увезла за 79 милиона. У нашем извозу доминирају уље и уљарице, смрзнуто воће и поврће, па акцизна роба, пиће и дуван, каже Јовановић.
Одговор на питање како ми да заштитимо своју производњу, судећи по различитим ставовима, сводиће се на познату фразу, како падне. Од случаја до случаја. А најчешће никако.
Зна се како у ЕУ штите своју пољопривреду. Огромним субвенцијама које износе око 360 евра по хектару, док су код нас око 50 евра. Аграрни буџет Србије још није близу пројектованих пет одсто укупног буџета државе, а он је у ЕУ пао са 50 одсто укупног буџета ЕУ на 40 одсто!
Јасно је у којој мери је српски сељак незаштићен у односу на европског.
Неће Србија много изгубити чак и да се са хрватског тржишта преоријентише на неко друго. Који је то ред величина најбоље говори податак да је већ у првом кварталу ове године Србија само јабука извезла у Русију за 50 милиона евра. Уосталом, тих 116 милиона прошлогодишњег извоза се добрим делом односи на робу у „Агрокоровим“ трговинским ланцима који су запосели Србију.
Коментаришући меру коју је предузело хрватско Министарство пољопривреде, Јовановић за Спутњик каже да се у историји наших односа свака нецаринска баријера показала као лоша порука.
Он подсећа да смо не тако давно већ имали проблеме са Хрватском, са затварањем границе за камионе, што је, напомиње, била баш директна политичка одлука. По његовој оцени, најновија мера не може да донесе толико добробити, нарочито гранама које су зависне од увоза, а највише ће, каже, бити на губитку потрошачи ако се подигну цене производа намењених основној потрошњи.
- Такође сматрам да сваки реципроцитет у оваквим мерама није право решење, већ је потребан здраворазумски приступ слободном тржишту - закључује Јовановић и подсећа да наше опредељење за ЕУ интеграције подразумева и прихватање правила игре која важе у ЕУ. А тамо, додаје, завршава 90 одсто нашег извоза, чији добар део чине пољопривредни производи. - Сигуран сам да Србија и Хрватска имају интерес од заједничког тржишта, и не бисмо смели да га угрожавамо неким једностраним одлукама - каже представник ПКС.
Другим речима, ЕУ не би ваљало љутити.
За разлику од Јовановића, наш познати агроекономски аналитичар Милан Простран је мишљења да су мере реципроцитета у оваквим ситуацијама управо потребне као мере заштите домаће робе.
- Плашим се да том циљу уласка у ЕУ плаћамо велику цену. Ми смо нашу привреду потпуно изложили либералном тржишту али је то договарано одавно, када је било речено да ћемо 2016. постати чланица ЕУ. Мислим да би требало да се саставе неке мере заштите. Па ако су нам увели меру ванцаринске заштите, увео бих им исто, по принципу реципроцитета - каже Простран.
Он напомиње да смо недавно имали сличну ситуацију са Македонијом, па када смо им запретили мерама реципроцитета — они су је укинули.
Пошто Србија има споразум са ЕУ о неплаћању царине осим за робу која је на квотама, земље ЕУ, али и друге, попут Македоније, штите своје производе увођењем перфидних мера ванцаринске заштите и измишљају некакво прописивање система квалитета, поскупљење разних санитарних прегледа и слично, каже Простран, али и додаје — а сами своје производе не бранимо.
- Ми испуњавамо све захтеве ЕУ када су у питању услови привређивања - истиче он и подсећа да смо једва издејствовали код ЕУ да нам дозволи увођење прелевмана, односно наплату додатне таксе на млеко и свињско месо из ЕУ у ситуацији када је због руског ембарга европско тржиште било преплављено тим производима.
А онда су нас, додаје, на све начине притискали да те прелевмане, који су трајали два пута по шест месеци, укинемо, што смо на крају прошле године и морали да урадимо.
- Очигледно је да ће нам у годинама које долазе, а извесно је да нам до 2025. нема уласка у ЕУ, бити јако тешко да се носимо са њеним богатим земљама које све више притискају наше тржиште, с обзиром на то да су још под ембаргом Руске Федерације за њихове пољопривредне производе - сматра Простран.
О како неравноправној утакмици је реч илустровао је недавном изјавом хрватског министра пољопривреде, да би Хрватска из европских фондова за потребе пољопривреде до 2020. године требало да повуче још 2,5 милијарди евра, поред сопственог аграрног буџета.
- То је огроман новац. Годишње ће моћи да повуку око 800 милиона евра, а наш аграрни буџет је мањи од 400 милиона - подсећа он, истичући да смо апсолутно неравноправни као земља-кандидат јер су средства из претприступних фондова ситна и споро се реализују.
- Морали бисмо да направимо добру стратегију како да се од тих перфидних система ванцаринске заштите одбранимо - сматра Простран.
Нама би се замерало када бисмо позвали људе да купују домаће производе, јер је ограничавање слободе трговања у супротности и са домаћим законом и са прописима ЕУ. То, примећује Простран, не смета ни Француској, ни Хрватској да имају такве кампање и то раде врло интензивно. А Француска то ради највише, иако је најмоћнија пољопривредна земља у ЕУ и 18 одсто укупних прехрамбених производа на тржишту Уније је њено.
Да ми то покушамо, сигурно би било реаговања, као што ће их, сматра он, сигурно бити због одредаба у закону који ће условити продају земље странцима од 1. септембра.
Уосталом, већ пре месец дана се огласио комесар за пољопривреду ЕУ, оценом да смо продају земље испреговарали и да не треба да страхујемо.
По мишљењу професора Пољопривредног факултета Миладина Шевралића, могла би и Србија да штити свој производ, али то не ради „из политикантских разлога“.
- Прете нам стопирањем преговора, и ми то не чинимо зарад тих виших интереса и нашег циља уласка у ЕУ, а то нема никаквог смисла - каже Шеварлић.
Он подсећа како је Брисел прибегао ванцаринским мерама повећавши субвенције појединим секторима пољопривредне производње пре свега за млеко и воће и поврће, штитећи своје произвођаче због руског ембарга на увоз воћа и поврћа из ЕУ.
А ми, каже он, по укидању прелевмана за млеко и свињско месо из ЕУ од почетка ове године, имамо енормно повећање увоза млека и млечних производа из земаља ЕУ, што гуши наше говедарство и индустрију млека. Али због политике ништа не предузимамо, закључује Шеварлић за Спутњик. Погледајте ОВДЕ најважније чињенице о новој мрежи у Европи, чији део би требала да буде и Србија. Извор: rs.sputniknews.com
