Са малим прекидима, каријера америчког дипломате Хојта Јиа повезана је са Балканом готово две и по деценије. Из првог реда је посматрао неке од најважнијих догађаја на овим просторима - 1993. је пратио припрему Дејтонског споразума, 1999. је седео у канцеларији Хавијера Солане, из Подгорице је пратио како се раздвајају Србија и Црна Гора, из Солуна како Грчка тоне у финансијску кризу, а из Загреба како се Хрватска припрема за улазак у Европску унију.
Данас је први оперативац америчке администрације за Балкан. У марту је у Приштини разговарао са Хашимом Тачијем, после чега је предлог за формирање косовске војске склоњен с дневног реда. У мају је посетио Македонију, након чега се Никола Груевски повукао, а Ђорђе Иванов понудио мандат Зорану Заеву.
Истог месеца је у Албанији разговарао са политичким лидерима, после чега су се сви сложили да иду на изборе. На истом путовању се видео и с Александром Вучићем и Сашом Јанковићем у Београду. Разговор за НИН вођен је непосредно пошто се Ји вратио из Београда, са свечаности поводом инаугурације председника Александра Вучића.
- Био је то врло импресиван догађај. Чули смо и, како ми се чини, веома значајан говор председника Вучића, у ком нам је представио своју визију будућности - каже Ји.
На питање како теку разговори са лидерима у региону и шта они траже заузврат, Ји одговара:
- Ми смо ту да пружимо подршку, охрабрење, да дамо савет ако је потребан, али и повремено да позивамо на одговорност наше партнере. Када ми или наши партнери преузмемо неку обавезу, сматрамо да стране једна другу треба да држе за реч за оно на шта су се обавезале. Један од најважнијих фактора на Балкану је сарадња САД и ЕУ. Где год су САД и ЕУ деловале заједно, радиле у истом смеру, обично је било напретка. Зато сматрам да је кључни чинилац напретка воља политичких лидера да ураде оно што треба да ураде и прихвате савет и помоћ међународне заједнице. Покушавамо заједно са нашим партнерима да утврдимо заједничке циљеве. Очигледно је да се не слажемо ни са једном земљом у потпуности. Али оно што смо показали на Балкану је жеља да све земље прво постану стабилније, друго, да се развијају и треће, да буду безбедне. Ти циљеви су међусобно повезани и, ако се сложимо који су кораци неопходни, до напретка ће веома брзо доћи. Видели смо, на пример, шта је било у Црној Гори, у земљи у којој је политичко руководство, вођено тадашњим премијером Ђукановићем, а затим и премијером Марковићем, донело стратешку одлуку да се прикључи НАТО и ЕУ.
Неке од потеза политичких лидера на Балкану Ји назива "спорним питањима." Погледајте ОВДЕ које две државе морају да ојачају да би Србија ушла у ЕУ. Извор: НИН
