- Технологија и копови које смо видели оставили су дубок утисак на нас. Зато се надам да ћемо остварити успешну сарадњу са ’РТБ Бором‘, на обострану корист - рекао је генерални директор кинеске компаније „Хунан голд гроуп“ Чен Зе Лу приликом јучерашњег обиласка басена.
А он држи обећања, како је рекао кинески амбасадор Ли Манчанг када је најавио посету Чена Бору, приликом недавног сусрета са председником Србије Александром Вучићем. Председник је узвратио констатацијом да би долазак кинеских инвестиција у Србију био — бајка.
Тако вероватно мисли и већи део становника источне Србије, који живи од „РТБ Бор“, који је после трајања дужег од једног века дошао у ситуацију да се пита хоће ли опстати.
Упркос томе што је пре годину дана држава отписала 900 милиона од укупно 1,2 милијарде евра дуга, „РТБ Бор“ је остао проблем број један српске економије, како је то оценио Вучић док је био премијер. Колико је мукотрпна била потрага за стратешким партнером сведочи податак да је од првог покушаја приватизације борског гиганта прошло 11 година.
Те 2006. године за њега су се интересовале чак 23 фирме. Испоставиће се да је ту било мало озбиљних понуђача. Ни румунски „Купром“, који је „купио“ Бор, дајући највећу понуду од 400 милиона долара, није успео да испуни уговорне обавезе и уплати обећане паре.
У међувремену је било још неуспешних покушаја приватизације. На тендеру с краја августа 2007. године победио је аустријски „Атек“, који је понудио 466 милиона. Међутим, и „Атек“ је био без пара, баш као и румунски „Купром“.
После два пропала тендера, држава је одлучила да докапитализацијом у „РТБ Бор“ уведе стратешког партнера. Било је замишљено да Република Србија у заједничку компанију унесе имовину РТБ-а, а да партнер има обавезу инвестирања. Предвиђено је било и да улагач све дугове преузме на себе. То је, по многима, био основни разлог зашто ни такав начин приватизације није успео. Агенција је 11. јула 2008. године објавила јавни позив за достављање заинтересованости за стратешко партнерство. На продају је изнето 67 одсто капитала. Заинтересованих, међутим, није било.
У међувремену Бор није имао среће ни са ценом бакра на светском тржишту, од чега у највећој мери зависе пословни резултати таквих компанија. Цена је 2010. године, пре него што је наступила криза на светском тржишту бакра, била близу 9.000 долара по тони, а 2015. је преполовљена и износила је око 4.500 долара по тони.
Јуче је на берзи цена била 5.907 долара по тони. Стручњаци сматрају да је за рентабилно пословање „РТБ Бора“ довољно 6.000 долара по тони. Сигурно да је и раст цене бакра био једна од олакшавајућа околности у проналажењу стратешког партнера у кинеској компанији.
Ресурси борског и мајданпечког рударства почели су да се експлоатишу још 1903. године, а како наводе у „РТБ Бор“, до сада није искоришћена ни њихова половина. Оверене геолошке рудне резерве износе око 1,38 милијарди тона руде и садрже око 5,1 милион тона бакра, 202 тоне злата и 1.477 тона сребра. Потврђени ресурси, са просечном годишњом експлоатацијом од 26 милиона тона руде, гарантују производњу бакра у наредних 50 година.
Министар рударства и енергетике, Александар Антић пре годину дана је оценио да би за Србију било најбоље да „РТБ Бор“ остане у њеном већинском власништву, а да стратешки партнер, уз инвестиције од 350 милиона до 400 милиона евра, добије мањински пакет акција у нашем највећем произвођачу бакра и злата.
Дакле „РТБ Бор“ има оверене рудне резерве које гарантују сигурну будућност пословања у овом крају, али нема капитал да сам отвори нова лежишта. За отварање рудника „Церово“ је потребно 260 милиона евра, подземног лежишта „Борска река“ 150, а око 50 милиона за активирање „Северног ревира“ и „Чока Марина“ у Мајданпеку, јер метар бушотине кошта око 100 евра, а богата руда се налази на дубинама од 500 до чак 2.200 метара.
Бору пре свега недостаје капитал за отварање сопствених рудника и да нова топионица, пуштена у рад 2014. године, почне да ради пуним капацитетом за шта јој недостаје руда.
У Бору сматрају да би довођење кинеског партнера решило тај проблем. „Хунан голд“ је компанија коју је Народна скупштина провинције Хунан основала 2006. године. Бави се инвестирањем, експлоатацијом злата и бакра и производњом и пласманом сродних производа, али и консултантским и техничким услугама и израдом пројеката за рударство и металургију. По снази и величини то је седма компанија за производњу злата, друга компанија за производњу антимона и важна компанија за производњу волфрама у Кини.
Њен генерални директор Чен Зе Лу је са сарадницима дошао како би се лично уверио у могућности Бора и обишао површински коп „Велики Кривељ“, тамошњу флотацију, нову топионицу и фабрику сумпорне киселине. Добри познаваоци Кине кажу да су Кинези ћутљив народ, да више воле да слушају шта други говоре, него да причају. Зато је оцена Чена да је то што је са сарадницима видео оставило дубок утисак на њих, дочекана са пуно оптимизма, пре свега код око 5.000 запослених у борском гиганту.
Процене су да би Бор до краја године могао да рачуна на кинеског партнера који према првим сазнањима првенствено тражи да се реше имовинско-правни односи, те ко ће у коликој мери бити власник комбината и на шта се власништво све односи. Погледајте ОВДЕ како Хрвати коментаришу обнову српског наоружања. Извор: rs.sputniknews.com
