“Мудиз” је објавио извештај у коме се бавио упоредном анализом ове две економије. Хрватска је, када је у питању кредитни рејтинг, оцењена оценом Ба2, док је Србија добила за нијансу слабију оцену - Ба3. Ипак, обе су оцењене као стабилне.
Јаче институције у Хрватској, за Србију боља перспектива
Такође, истиче се да Хрватска сада има конкурентнију привреду и јаче институције, али и да структурне реформе и јачање извозног сектора Србији обећавају боље перформансе у наредним годинама.
- Хрватска економија је за око трећину већа него српска, а чланство ове земље у ЕУ олакшало је свеобухватан "ремонт" њених институција. Са друге стране, већи реформски замах у Србији у наредним годинама довешће до повећања дохотка, а инвестиције су вероватне захваљујући томе што је земља поправила своје пословно окружење - каже Еван Вохлман, потпредседник "Мудиза", виши аналитичар и коаутор извештаја о ове две економије.
Висок јавни дуг
Међутим, он наводи да обе земље имају проблеме због врло високог јавног дуга, али и да фискална конслидација води до постепеног побољшања. Када је у питању јавни дуг Хрватске, он је износио 84,2 одсто БДП у 2016. години, док је он у Србији био 74 одсто, што је у оба случаја знатно више од просека од 47,6 одсто БДП.
Од финансијске кризе, Србија је побољшала фискалне позиције, али државна и јавна предузећа и даље представљају највећи фискални ризик у земљи. Реформе које се спроводе могле би да смање тај ризик у будућности, укључујући и реструктурирање јавних предузећа која доносе губитке. Ипак, наводи "Мудиз", за разлику од Хрватске Србија није чланица ЕУ, где постоје другачија правила када је у питању државна помоћ за предузећа и која ограничавају директну подршку државе.
Србија више пута у рецесији
У Извештају се наводи и да су обе привреде веома тешко поднеле финансијску кризу 2008. године. Илустрације ради, Хрватска је у рецесији била чак шест година, све до 2015. године, Србија је прошла за нијансу боље, али је од 2009. до 2014. године више пута била у рецесији.
Сличност Србије и Хрватске је и у томе што је стопа незапослености у обе земље пала. У Србији су на то утицале законодавне реформе, а снажан раст забележен је и у приватном сектору. Међутим, "Мудиз" наводи да је је смањење незапослености уско повезано и са старењем становништва и великом емиграцијом, додајући неизвесност када је у питању дугорочна прерспектива раса.
За осам година, доходах већи само три одсто
"Мудиз" се бавио и дохотком по становнику Србије који је од 2008. године повећан само за три одсто у односу на европски просек. Он ни данас није сјајан и износи 40 одсто европског нивоа. Са друге стране, доходак у Хрватској износи 64 одсто од ЕУ просека, и ту годинама уназад није било никаквог напретка.
Кредитна агенција "Мудиз" сврстала је Србију у економије које покреће ефикасност, а Хрватску у групу оних које покреће иновативност. Како се наводи, на ово велики утицај има и приступ европским фондовима. Илустрације ради, Хрватска за периопд од 2014. до 2020. године може да рачуна на 10,7 милијарди евра, а Србија на само 1,5 милијарди.
Наставак интеграција са ЕУ и у ЕУ, и стални напори за побољшање инвестиционе климе кључни су за раст обе економије, један је од закључака Извештаја. Погледајте ОВДЕ шта је спас за источну Србију. Извор: Блиц
