Правда

Српска црква и њени верници данас славе светог Илију Громовника, који је у српској традицији наследио једно од врховних старословенских божанстава Перуна, бога грома. Сматра се да је преласком на хришћанство, српски народ особине старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, приписао Светом Илији. Због тога велики број обичаја и веровања потиче још из претхиршћанског времена, а пророк Илија се још назива и „Громовник“. На дан кад се слави Свети Илија у доста градова и села организују се вашари, а он спада у најпоштованије светитеље међу Србима, раме уз раме са Светим Николом, Светим Ђорђем и осталима.

Према народној традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима. Када на Светог Илију пуцају громови народ каже да то светац гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Такође, народ каже, треба добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви. Свети Илија Громовник пада у најсушније и најтоплије доба године. Постоји прича да је управо Илија тај који одређује када и где ће падати киша, а када ће да буде суша. Због тога се и до данас у сеоским крајевима задржао обичај да се на Светог Илију никако не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља. Ипак, верује се да после њега лето полако пролази, па је из давнина остала и позната изрека: „Од Светог Илије, сунце све милије”. Мед који се вади на Илиндан служи као лек, па ако знате неког пчелара, обавезно га данас узмите. Народ верује да мајке њиме треба да намажу децу по образима како би била здрава. Више о Светом Илији као једном од највећих и најпоштованијих хришћанских пророка можете да прочитате ОВДЕ. Извор: Телеграф