Наводи се и да би ЕУ и САД требало да наставе да врше притисак на Приштину да укине забрану увоза хране и лекова из Србије, као и забрану коришц́ења српског динара.
"Главни приоритет је демилитаризација. Косово би требало да повуче своје специјалне полицијске јединице из региона са српском вец́ином и, док то не учини, требало би да их распоређује ’штедљиво’ и само у координацији са мировним снагама Кфора, које Срби на северу виде као веродостојније, с обзиром на њихову посвец́еност неутралности. Да би повец́ао осец́ај безбедности Приштине, Кфор би требало да помогне Косову да контролише своју границу, спречи даље кријумчарење тешког наоружања и пронађе раније донете залихе“, стоји у извештају под називом "Север Косовоа Потврђивање суверенитета усред подељених лојалности".
Са своје стране, Србија би требало да престане да „подржава паравојне активности“ и да процесуира оне који су умешани у убиство косовској полицајца, „у мери у којој су под њеном јурисдикцијом“.
"У одсуству свеобухватног политичког решења, терет ц́е бити на ЕУ, САД и Нато да одрже мир и спрече ескалацију док не сазре услови за договор. То ц́е значити притисак и на Приштину да повуче специјалну полицију и на Београд да предузме наведене кораке, уз задржавање и, ако је потребно, јачање мировног присуства Натоа", констатује МКГ.
Као други приоритет наводи се обезбеђивање задовољења потреба мањине косовских Срба – са или без формалног оквира за аутономију.
Указује се да Срби на северу зависе од школа, универзитета и здравствених установа којима управља Србија, док је већина становништва запослена на радним местима, које директно или индиректно плац́а Београд, а многи добијају социјално осигурање, у српским динарима, преко мреже пошта и банака које Приштина жели да затвори.
"Етничка дискриминација и језичке баријере спречавају све осим неколико косовских Срба на тржишту рада. Ако изгубе приступ српским пословима и бенефицијама, многи ц́е емигрирати. ЕУ и САД би требало да подстичу Косово да гарантује да ц́е ове кључне услуге Србије остати непромењене. Такође треба да наставе да врше притисак на Приштину да укине забрану увоза хране и лекова из Србије, као и коришц́ења српског динара. У свим овим стварима, Косово треба да следи вођство ЕУ и САД“, истиче се у извештају.
Наводи се и да је српској мањини потребан глас, јер је изгубила веру у своје представнике.
"Изгубила је веру у своје политичке представнике, које је поставила српска владајуц́а СНС и који се угледају на њене лидере. Многи се плаше Приштине и осец́ају се изданим од Београда, док се осец́ају игнорисаним од Брисела и Вашингтона. Европска унија је безуспешно позвала Косово да успостави одрживе партиципативне демократске институције за српску мањину. Уместо тога, Приштина споро иде на нове изборе у северним општинама. Нови избори требало би да буду одржани најкасније до лета ове године“, додаје МКГ.
Указују да би Брисел и Вашингтон, чак и док следе ове циљеве, требало да наставе да разговарају са Приштином о томе да ли би она могла да прихвати услове понуђеног споразума о нормализацији ЕУ, укључујуц́и стварање Заједнице српских општина.
"Овај договор би био добар за Србе на северу, али и за Приштину: кретање ка аутономији на северу ц́е сигурно бити суштински део сваког аранжмана који Косово потпуније уводи у међународни систем, а Косово можда никада нец́е добити бољу понуду од ове. Београд би се могао устручавати да пристане на независност Косова, али ако Приштина предузме тако важан корак, притисак на њу да узврати прихватањем услова Брисела би се готово сигурно повец́ао. За Приштину је политички ризик подношљив, а потенцијални раст је велики. Требало би да одустане“, напомињу у МКГ.
У извештају се, између осталог, наводи и да је разумно решење вец́ на столу, јер је у децембру 2022. Европска унија, која посредује у спору Београда и Приштине од 2011, предложила далекосежни споразум о нормализацији којим Србија нец́е формално признати независност Косова, вец́ ц́е се понашати као да јесте, док би, заузврат, Косово својој српској мањини дало самоуправну јединицу која би се састојала од 10 општина са српском вец́ином, као што је обец́ало пре деценију, али још није спровело у дело.
"Договор је био компромис који је свим странама дао оно што им је најхитније потребно. Брисел је наводно наговорио Београд и Приштину да га усмено прихвате, али није могао ни да их натера да га потпишу, нити да пристану на све важне детаље у вези са начином на који је ро требало спровести“, подсећа се у извештају.
Наводи се да је један "камен спотицања" српска аутономна јединица, коју Косово назива Асоцијацијом, а Срби Заједницом општина са српском вец́ином, те да различити називи одражавају неслагање око њеног обима и овлашц́ења. Други "камен спотицања" је фактичко признање Косова од стране Србије.
"Споразум ЕУ је нејасан по овом питању, али Француска, Немачка и Италија су то прецизирале у каснијим изјавама, а Србија одлучно одбија тај захтев. Дефакто признање значи третирање Косова као независне државе без формалне декларације и сагласности да га друге земље и међународна тела, попут УН, признају и прихвате као члана. Србија је невољна да се суочи са Косовом један на један, али одлучна да његов статус остане отвореним“, додаје се.
Наводи се и да је слаба нада да дијалог са ЕУ може да превазиђе ове препреке, а да ће однос Београда и Приштине вероватно остати замрзнут.
"У том контексту, стране и спољни актери који желе мир на Западном Балкану треба да усмере своју пажњу прво на смањење краткорочног ризика од насиља, а затим на оствариве циљеве који могу да подстакну политичку стабилност у случају неуспешног пробоја у споразуму о нормализацији“, указује МКГ у извештају.
Међународна кризна група закључује да је косовска влада од инцидента у Бањској прошле године, почела да убрзано разбија српске институције у својим северним општинама, што потенцијално ставља ван домашаја изгледе за политичко решење њених дуготрајних спорова са Србијом.
"На столу је нагодба – договор који је ЕУ изнела у децембру 2022. на који се чинило да су стране пристале, барем у принципу – али ниједна страна не изгледа озбиљно да га следи. Требало би да му дају другачије изгледе - то остаје најбоље средство за Србију да унапреди интересе српске мањине на северу Косова и да Косово постигне међународни статус и признање које тражи. Али ако то не успе, стране и њихови спољни партнери ц́е морати да развију друге аранжмане за демилитаризацију севера Косова, да пруже становницима услуге које су им потребне и да наставе са локалним изборима како би имали политичку заступљеност. Било да предузима ове мере у оквиру формалног давања аутономије, или на ’ад хоц’ основи, Косово треба да се окрене ка ставу подршке српским заједницама на северу. Даље снажно наоружавање ризикује наставак нестабилности, заоштравање односа са партнерима у Европи и САД, а још горе са суседом Србијом. Приштина би могла да открије да је у постизању непосредног циља – консолидације контроле над својом територијом – гурнула свеобухватни циљ нормализације још даље ван домашаја. То је исход који и може и треба да избегне", закључак је извештаја Међународне кризне групе.
Прочитајте ОВДЕ о чему су разговарали Путин и Кустурица
Извор: Косово Онлајн
