Има ли горег подилажења странцима, беднијег улизивања протестантској етици и ружнијег гажења свога народа од ауторског текста председника Вучића о „Икеиˮ?, пита се Обрадовић у тексту на сајту Двери.
Толико велику политичку промену свих својих уверења, идеологије и програма какву је извршио Александар Вучић не памти новија политичка историја Србије. Изгледа да је са овим основним политичким системом вредности Вучић променио и веру и постао протестант. Очито је да се у томе крије тајна његове опчињености Западом и западним погледом на свет. У Александру Вучићу Ангела Меркел је добила жељеног протестантизованог српског лидера који ће повести свој народ у промену свести према узорима и диктатима са Запада.
Након свог политичког и верског конвертитства Вучић у својим свакодневним конференцијама за медије, говорима и ауторским текстовима неуморно проповеда катихизис своје нове протестантске вере и цитира само стране мислиоце попут Макса Вебера. Од јуче је међу ауторитете са Запада са којима је фасциниран уврстио и оснивача шведске приватне компаније „Икеаˮ Ингвара Кампрада, у младости припадника шведске нацистичке партије?!? Ово иначе није лоше подсећање са које стране Европе је дошао нацизам као једна од највећих злочиначких идеологија 20. века. То свакако није била Србија и југоисточна Европа, већ Вучићев протестантски запад Европе.
Просто је невероватно да никада у говорима председника Србије не можете чути цитате српских научника, светитеља, војсковођа, државника или књижевника - као да Срби нису имали ниједног озбиљног мислиоца, а сва памет овога света настала је на Западу. Као да Срби никада нису имали успешне људе који су кренули из малих места, а постали светски познати него је потребно да се користе примери из Шведске? Као да не постоје Тесла, Пупин, Миланковић, Николај Велимировић, Црњански, Мишић...? Као да Срби нису имали успешне привреднике, породичне фирме и задужбинаре пре комунизма? Као да Срби немају своју веру и врхунску православну етику?
А уствари цео ауторски текст због оне реченице да време не треба трошити „на бесмислене твитове и коментарисање коментара и туђих одлукаˮ. Јер то може само председник и нико други, јер је опозиција и слобода мисли и говора непотребна у Србији.
Грађани Србије се све више стиде председника који више воли туђе него своје и који нас на тај начин непрестано вређа и понижава. Посебно је увредљиво када о свом народу стално говори лоше као о нерадничком и лењом, а о протестантском Западу само позитивно и добро. Разумемо да мора да брани нову веру у коју је прешао, али што је много много је, и што је бљутаво и одвратно – бљутаво је и одвратно, поручује Обрадовић.
Како је кренуло, следећи председников ауторски текст биће посвећен НАТО пакту као савременој Мајци Терези која нас је бомбардовала зато што нас воли и од које се може много научити о љубави и срећи. А што се тиче председникове велике мисли да „изазов треба да постане најважнија српска реч у будућностиˮ – што, г. председниче, коначно не прихватите изазов једног ТВ дуела са неким из опозиције кад сте тако спремни на изазове?, стоји у тексту Бошка Обрадовића.
Прочитајте шта је Вучић рекао о незапослености ОВДЕ
Извор: Правда
