Према подацима прекршајног суда у Београду, тај суд је од 1, марта 2014, када је уведена та могућност, изрекао 2.223 казне рада у јавном интересу уместо новчане казне, што чини тек 1,12 одсто свих изречених замена којих је протекле три и по године у овом суду било 198.142, навео је председник тог суда Милан Мариновић.
Како је замена новчане казне за рад у јавном интересу - добровољна, односно окривљени мора да буде сагласан са њом или да сам тражи ту опцију, окривљени су према овим подацима у скоро 99 одсто случајева пре пристајали на принудну наплату или замену новчане казне затвором.
Иначе, новчана казна се мења по принципу хиљаду динара - дан затвора, или хиљаду динара - осам сати друштвено корисног рада.
Могуће је изрећи најмање 20 сати а највише 360 сати рада у јавном интересу.
Као самосталну казну коју је од прошле године могуће изрећи за прекршај из Закона о јавном реду и миру, Прекршајни суд још није изрекао ниједну правоснажну пресуду са казном рада у јавном интересу, рекао је Мариновић, који се залаже да се та казна уведе и за неке прекршаје предвиђене Законом о безбедности саобраћаја на путевима.
Да Срби нерадо раде у јавном интересу показује и пример из 2014. године, када је Прекршајни суд у Београду након мајских поплава све прекршајне налоге мењао радом у јавном интересу и то у Обреновцу.
Мариновић наводи да се суд на тај корак одлучио у намери да учини добро свима, па је махом новчане казне од 5.000 мењао за рад у јавном интересу
"Од око 2.500 тих решења, 666 њих је постало правоснажно и послато Поверенику за извршење алтернативних санкција. Од тога 37 лица је платило казну, а само један човек је казну одрадио", каже Мариновић.
Он је такође указао на проблем дуготрајне процедуре замене и кратког рока застарелости за извршење правоснажног решења од две године.
Према његовим речима, у пракси се често дешава да окривљени коме је новчана казна преиначена у затворску, пред судом тражи замену у друштвено корисни рад, али до тога ипак не дође, јер једноставно не успева да се договори с повереником за извршење санкције о томе шта ће конкретно радити уместо да иде у затвор или да плати казну.
У том случају повереник мора да обавести суд о томе, а суд треба опет да промени своје решење и казну преиначи у затвор, док време пролази и рок од две године за извршење застарева.
Мариновић каже да би повећење рока застарелости на четири године отклонило овај проблем, и очекује да у будућности систем друштвено корисног рада и у Србији профункционише као на западу.
Осим за прекршаје, ова казна може да се изрекне за блага кривична дела за која је запрећена казна до три године затвора.
Прочитајте ОВДЕ исповест Вука Рашовића, светске џудо легенде који је тренирао Гурија, Баџу и Сенту.
Извор: Танјуг
