Правда

Рачун за струју, који из месеца у месец долази у Немањину 11 у Београду, би могао бити поприлично висок. У зградурди из доба између два светска рата, сада, за летњих врућина, свуда раде клима-уређаји. Иако су, истовремено, на пуно канцеларија прозори отворени: што на кип, што потпуно: за пореске платише у Србији скупа немарност, јер у овој згради је седиште владе Србије. 

У соби 83, на другом спрату, где у око 100 квадратних метара простора одвајкада српски шефови влада имају своју канцеларију, такође зује климе, али су бар прозори затворени. Тренутна српска премјерка Ана Брнабић је чувена са своје штедљивости.

„Протеклу фискалну годину смо завршили са примарним вишком а наше државно задужење лагано опада. Крајем 2017. су српски државни дугови били на нивоу 72,9 % нашег годишњешег привредног производа. У међувремену су само 65,7%.“, хвали Брнабић у разговору са ФАЗ штедивост своје владе. Српској влади је последњих година стварно успело да одлучним структуралним реформама државног сектора уђе у санацију државног буџета. Инспиратор реформи је био Брнабићкин претходник Александар Вучић, који је у априлу апсолутном већином изабран на мање-више цермонијалну функцију председника државе. Но, он је и даље задржао све конце власти у својим рукама. 

Сада би Брнабићка требала да, под Вучићевим надзором, настави дело. Она сама свој кабинет дефинише као „владу континуитета“. Сада се ради о томе да се над оствареним учини надградња. „До пре неколико година смо имали јавну управу, која је била поприлично скупа. Стога је циљ прве фазе наше реформе управе био да смањимо саму величину апарата. То смо радили од краја 2013“, каже Брнабић. 

Број службеника је смањен за око 40.000 запослених, што одговара скоро па десетини некадашњег персоналног састава. Ова редукција је реализована пре свега пензионисањима, при чему су гашена радна места новопечених пензионера. Али такође и исплатама отпремнина у не баш скромним износима. Сем тога је влада свим министарствима, службама па чак и локалној управи прописала максимални број упосленика, који без одобрења специјалне владине комисије за запошљавање не сме бити прекорачен. 

„Ради се о томе да уведемо ред, да ограничимо нова запошљавања у државној служби те их одобравамо искључиво ако су апсолутно неопходна. У међувремену је наша јавна управа, у поређењу са европским, и мала“, каже Брнабић. ММФ, са којим влада у Београду уско сарађује, је такође потврдио да је ова балканска држава, бар што се тиче консолидације државног буџета, на добром путу. Скоро 3 % приведног раста, које би Србија ове године могла да оствари, су још једна потврда премјеркиних речи.

Следећи корак је модернизација смањене, али недовољно ефикасне управе. И даље нису сви запослени у државној служби постављени на она места, на којима их држава стварно треба и где би могли бити од највеће користи. Да би са постојећим ресурсима досегла ефикасније пружање услуга је влада стога, уз подршку ЕУ и Светске Банке, организовала тим стручњака, задужен за реорганизацију владиних служби. 

Свеобухватна анализа радних процеса у службама треба бити темељом реформи. За две до три године, тако каже Брнабићка, овај посао треба бити завршен. „После тога нећете више моћи препознати јавну управу. Она ће бити посве фокусирана на грађане, ефикасна, транспарентна, без простора за корупцију“, тврди шефица владе. Корупција треба бити минимизирана кроз комплетно преусмерење управе на тзв. „E-Gouvernment". Брнабићка, иначе Београђанка која слови за способног технократу, је, пре него што је Вучић открио, била директор једног предузећа специјализованог за ветро-енергију. Она каже да „лични контакти повећавају опасност од корупције. Е-Говернмент са друге стране води ка стандардизацији поступака, чиме се та опасност смањује на минимум. Један службеник у Новом Саду неће моћи да донесе другачију одлуку од оног у јужној Србији.“ 

Документи, попут извода из књига рођених, венчаних или умрлих, су у међувремену сви архивирани у електронској форми. „Сада увезујемо различите базе података међусобно, да грађани не би морали више да са гомилом папира трче из једне службе у другу.“ 

Тиме наравно влада жели повећати и сопствену популарност: „То, како се службе понашају према грађанима, одлучује о томе како они доживљавају владу и сопствену државу.“ 

Да би повећала квалитет образовања управе, влада сем тога жели да оснује „Националну Акадамију за Службенике“, која треба бити отворена 2018. Уз то би финансијски подстицаји требало да повећају мотивацију чиновништва. Предлог одговарајућег закона је већ прошао три рунде саветовања са синдикатима чиновника, тренутно се ради на побољшањима. На јесен ће онда текст закона бити предат парламенту на усвајање. 

Модернизација управе за Брнабићку није посве нови досије: она је десет месеци већ била министарка јавне управе пре него то је политички отац Вучић уздигао у њену садашњу функцију. Да је падобранац у политици се некадашњој менаџерки и даље ипак примећује. Чим се поведе прича о техничким детаљима њене реформе, Брнабићка може елоквентно и убедиво да реферише: шта у Србији треба урадити и како да се то постигне. Она, као и Вучић, има стратешку представу о томе где то треба да Србију одведе: према Западу, у ЕУ. Но, чим се зађе у „тешке“ унутрашњополитичке теме, одмах се примећује да политика није њено игралиште те да све битне одлуке доноси председник државе – што његова премјерка, иначе 1975 годиште, уопште и не покушава да демантује. Она је „реално речено технократа“, описује Брнабићка саму себе. 

Сама изабрала министре свог кабинета није, него их је просто преузела од свог претходника. Мењање овог тима би за њу било чисто губљење времена, она га познаје још из времена кад је била министрица, а тада је са свим министрима имала добру сарадњу, објашњава. Што може да буде и тачно, али и онако би, са друге стране гледано, било непредставиво да Брнабићка самовољно или чак против Вучићеве изричите воље поставља министре. Српски устав би јој то наравно дозволио, али уставна стварност дефинитиво не.

А шта ако један министар буде блокирао њене реформе ? „Онда бих размислила о томе да га заменим“, одговара Брнабић али и одмах додаје да она тај корак наравно мора да координира са Вучићем, јер он није само државни поглавар него и шеф СНС, на чијој парламентарној већини влада и почива. Брнабић није повезана са СНС, она није чак ни обични члан. Додели ли икад до борбе за моћ између шефа партије и државе Вучића и премјерке Брнабић, поприлично је јасно како ће се бој завршити. 

Но, вероватноћа да ће доћи до било каквог отвореног сукоба је минимална не само само због неравнотеже моћи. Код Брнабићке се примећује да она Вучића просто обожава. Задовољна је додељеном јој улогом технократског реформатора, но она поставља и сопствене акценте. 

Посебно јој је битно да ојача ИТ-сектор у Србији. У том циљу, она, која је студирала на универзитету Хулл у Великој Британији, не жели само да подстиче иновативне фирме и паркове технологије него пре свега образовање и то још од основне школе. Са почетком нове школске године ће информатика, као обавезни предмет, бити уведена од петог разреда. У складу са тиме ће бити прилагођени и наставни планови. 

И колико год да је Брнабићка убедљива у улози реформаторке привреде и модернизаторке државне управе, исто толико остаје отворено питање да ли ће се са истом жестином заложити са јачање правне државе у Србији. 

Свест о томе да је за модерну европску државу неопходно постојање независног судства је код пуно моћника у Београду веома раритетно проширена. И док скоро да нема никакве сумње да Вучић стварно жели да темељно реформира привреду Србије, то само условно важи и за његову одлучност да ојача владавину права. 

Екземпларни пример за то је и даље нерасчишћени инцидент у београдском кварту Савамала, који може да се сматра могућим у оквирима једне Деспотије, али никако у главном граду земље, која је кандидат за ЕУ чланство: у априлу 2016, у сред ноћи –негде око 2 сата ујутро- три туцета криминалаца под маскама, наоружаних бејезбол-палицама, је блокриало комплетну улицу у делу Београда према Сави док нису булдождерима сравнили с земљом више шупа и осталих објеката. Ова илегална операција је трајала три сата. Буком алармирани пролазници су били протерани, а ноћни чувар оближње фирме свезан. 

Згрануто становништво је позивало полицију, али она се није појављивала. Три дуга сата. Снимци позива полицији, који су процурели у јавност, те остале индиције сугеришу да је полиција имала инструкцију да не реагује. Но, ко је наредбодавац ? Достојно је подсећања да се у кварту Савамала, иначе индустријској руини у најбољем делу града, подиже један од највећих грађевинских пројеката Балкана: инвеститори из Уједињених Арабских Емирата планирају овде да изграде ново градско средиште под именом „Београд на води“. За Београд је пројекат прави благослов – али методе, којима се овај пројекат гура и остварује, то сигурно нису. Више од годину дана након инцидента државно тужилаштво и полиција међусобно пребацују одговорност, а да се не може препознати чврсте воље за расчишћавањем овог случаја.

На питање, да ли се слаже са изјавом да је правосудно разјашњење случаја Савамала conditio sine qua non за напредак на путу Србије ка ЕУ, Брнабићка не одговара са оном јасноћом, која иначе краси њене одговоре: „Свамала је једна комплексна тема, која је превише политизована. Без дискусије: правосудни систем мора да функционише, полиција и правосуђе морају у случају Савамала да испуне своје обавезе. Али како год да правосуђе на крају одлучи –неко ће рећи да одлука није довољно добра.“ 

Но, да ли то може бити оправдање за то што се уопште ништа не одлучује ? Наравно да правосуђе мора да донесе одлуку и донеће је, нема ту никаквог заобилажења, одговара Брнабићка на наше додатно питање. „Само сам забринута стога што се овај случај толико политизује да ће на крају свака пресуда бити критикована.“ 

Не плаши ли се, као грађанка Србије, што полицију зову у помоћ да заустави једно отворено и јавно кривично дело – а полиција просто не долази ? Одговор: „Цели начин, како је то урађено, је била тешка грешка – код год да је то починио. То није смело да се деси.“ На крају, у Савамали је срушено само неколико уџерака, „од којих је највећи део био илегално изграђен. Зашто није просто донета судска одлука па површина блокирана а колибе срушене током дана ? Немам уопште појма како је неко могао да дође на идеју а то тако уради, како се десило.“ 

На крају се Брнабићка ипак сложила са изјавом да је правосудно расчишћавање Савамала-Скандала одлучујући предуслов за ЕУ перспективу Србије. Ко год да стоји иза гангстера, који су те априлске ноћу у Београду, у маниру Дивљег Запада, успоставили стање свршена чина – тај није учинио услугу ЕУ перспективи Србије. Случај би још могао да о јаду забави земљу. И кад државни буџет одавно буде саниран.

Оштар текст професора Емила Влајкија о Вучићевом позиву на "унутрашњи дијалог о Косову" погледајте ОВДЕ. Aутор: Михаел Мартенс
Извор: Курир