У анализи се констатује да званични Београд сматра да статус Косова није решен и да се мора коначно решити, што је, каже аутор, погрешно, јер, "Косово има статус и Косово је држава", без обзира на нефункционалност, "те висок ниво повезаности корупције и организованог криминала са политичким структурама".
Аутор анализе сматра да Србија може одржати унутрашњи дијалог о томе како види односе с Косовом, али не - "каква Косово треба да буде и треба ли уопште да буде држава".
Такође, Паљокај сматра да се у Србији не може разговарати о, како каже, границама Косова, осим ако се не жели нови хаос, па и сукоби у целом региону.
Он тврди да би Србија тешко добила подршку међународне заједнице за поделу Косова, како је предложио Ивица Дачић, премда би, можда, како каже, међу Албанцима нашли саговорнике о томе, користећи се уценама и блокирајући сваки могући напредак.
Ипак, анализира и ефекте реализације те опције, па наводи да би међународна заједница, ако би прихватила ту идеју, одустала од првог начела на које се позивала при тражењу решења за статус Косова - да подела Косова није дозвољена, као ни могућност спајања Косова с неком другом државом или делом територија неке друге државе, што је наведено у документу који је својевремено предложио Марти Ахтисари.
Поделом Косова отворила би се Пандорина кутија у региону, тврди аутор, и поставља питање - ко би онда могао задржати Републику Српску у БиХ, Албанце у Македонији и Црној Гори, Хрвате у БиХ?
Шта би било са Србима који би остали на Косову (а таквих је више јужно, него северно од реке Ибар), такође је питање које поставља аналитичар Јутарњег.
Шта би било с православним црквама на Косову, од којих већина не би била у, како наводи, замишљеном Дачићеву делу Косова, који би припао Србији.
Најзад питање које се поставља у анализи је и ко би имао право онда да тражи од Косова да пристане на оно на шта је пристао према садашњем Уставу, на посебан статус тих верских објеката и на то да су они део Српске православне цркве са седиштем у Београду.
Јутарњи даље истиче и да, по његовом мишљењу, данас нису проблем "односи између народа", како то, како се наводи, говоре председник Србије Александар Вучић и Дачић, него однос Србије према Косову.
"Да није у питању спор око статуса Косова, односи између Албанаца и Срба не би били ништа лошији или бољи него између Срба и Бошњака, Хрвата и Срба. На Косову већ дуже нема озбиљних етнички мотивираних инцидената".
"Кад би зависило од људи, и кад се политика не би умешала, нормализација би се догодила одавно. А идеје о подели само ће додатно погоршати ситуацију, и то не само на Косову, него и шире", закључује Паљокај.
Прочитајте ОВДЕ зашто је премијерка Србије Ана Брнабић упутила званичну ноту Хрватској, уз поруку да Србија губи стрпљење.
Извор: Танјуг
