Београд и Москва никада нису били у бољим односима. Од међусобне сарадње и подршке када је реч о Косову и Метохији до економске, војне и културне размене, па зато и не чуди велики број међусобних састанака највиших државних функционера у последњих неколико година.
На питање да ли ће председник Путин ускоро још једном посетити Србију Сергеј Железњак за наводи:
- Жеља српског народа и руководства Србије да председника Русије дочека у братској и гостољубивој српској земљи Москви је позната и схватљива. Од многих мојих пријатеља из Србије сам лично чуо како у Србији поштују и воле Владимира Путина и са каквим узбуђењем примају информације о његовом доласку. Желео бих и да истакнем важност личног поверења које постоји између председника Путина и председника Вучића - објашњава Железњак, па наставља:
- Лидери наших земаља су се до сада срели десет пута, што потврђује висок ниво руско-српске међудржавне сарадње, која потврђује братске односе између наших народа. Што се тиче датума евентуалне посете, то питање треба разматрати полазећи од изузетно густог распореда рада председника Русије због напете актуелне међународне ситуације и предстојећих крупних политичких догађаја у Русији и свету. Сигуран сам да ће српски народ са одушевљењем и радошћу прихватити долазак Владимира Путина у Србију у било које време.
А о томе како Москва гледа на иницијативу о заједничкој српској декларацији високи функционер Јединствене Русије каже:
- Процес припреме декларације о заједничком и обједињеном националном деловању и дефинисању минимума националних принципа за опстанак и очување српског народа од стране Србије и Републике Српске, који је покренут 4. августа у Новом Саду, има много чега што је заједничко са развојем концепције руског света. Крајем 2006. године председник Путин је као саставне делове „руског света” издвојио „руски језик” и „руску културу”. Садашње дискусије које се воде у српском друштву о потреби обнављања српских националних традиција, културе и језика, као и о подршци ћирилици имају посебан значај, јер те компоненте представљају основу идентитета народа. Руски и српски цивилизациони кодови имају заједничке корене духовности, писмености и културе. Ми у тој области имамо велико искуство, које смо стекли у најновијој историји и које смо спремни да поделимо са нашом српском браћом. Осим тога, сматрам да ови подухвати заслужују подршку на нивоу међупартијске и међупарламентарне сарадње. Наравно, Црна Гора је неизбежна тема у разговору са Железњаком, поготово када се узме у обзир да је Подгорица без референдума ступила у НАТО, а након тога окривила Москву за организацију такозваног државног преврата. - Фарса тобожњег покушаја државног удара у Црној Гори, као и уз помоћ западних саветника на брзину измишљени планови освајања скупштине и уклањања председника владе Ђукановића изазивају недоумицу и мрачне паралеле са паљењем Рајхстага 1933. године од националсоцијалиста, које је имало за циљ успостављање диктатуре Хитлера у Немачкој. То је тада била страшна трагедија немачког народа и увод у катастрофу Другог светског рата. Оно што се сада дешава у Црној Гори по варварској грубости и глупости власти више подсећа на фарсу него на трагедију. Са друге стране, политичке репресалије и држање политичких затвореника под стражом враћа нас у сурову реалности и тера нас да се озбиљно замислимо о ономе што садашња власт у Црној Гори ради. Што се тиче „обрасца успеха” за црногорску опозицију, одлука је на њима, мада је, по мом мишљењу, све веома једноставно. Наивно би било претпоставити да ће извршавање инструкција западних званичника омогућити победу опозиције. Због тога би требало обратити пажњу на оно што опозицији саветују представници САД и ЕУ, не играти како они свирају, већ поступати сасвим другачије. Сходно томе, било би логично и оправдано да опозиција настави да бојкотује Скупштину, да захтева одржавање превремених парламентарних избора и да не прихвати сепаратне преговоре и договоре са Демократском партијом социјалиста. При томе се надам да је опозиционим снагама јасно да су покушаји једне опозиционе партије или блока да заузме место ДПС-а унапред осуђени на пропаст. То потврђује изборна кампања и резултати избора у октобру 2016. године. Само истицање заједничког кандидата опозиције на предстојећим председничким изборима у 2018. години може да обезбеди предност, која је потребна за победу, што није случај ако опозиционе партије и блокови изађу са разним кандидатима. Тренутно се води доста оштра полемика између Демократског фронта и Демократа Бечића. Од тога, колико ће брзо та два највећа опозициона субјекта успети да пређу пут од конфронтације до дијалога и да се ефикасно договоре, умногоме зависи успех целокупне предстојеће изборне кампање. Тим пре што су се за уједињење већ изјаснили остали опозициони лидери, као што су Даниловић и Абазовић. Несумњиво је да су за смену непопуларног и компромитованог Ђукановића, који је своју улогу већ одиграо, Американци као свог фаворита припремили Душка Марковића, што може да доведе до неслагања и у оквиру самог ДПС. Међутим, само уједињена опозиције може да успешно искористи неслагања кланова ДПС. Погледајте ОВДЕ како је Зорана Михајловић осула паљбу по Кинезима. Извор: Ало
