Стога би се и ситуација са Македонијом могла посматрати као још једна већ виђена представа, пише овај лист.

Како су, као и у неким сличним приликама, уследила и прилично немушта саопштења, остало је само да се нагађа о разлозима за садашњу кризу македонско-српских односа. Истраживач Београдског центра за безбедносне политике Бојан Елек у сваком случају тај потез види као потез очајника.

"То је свакако претерана мера", оцењује Елек, и додаје да је ово за њега "само креирање атмосфере страха и панике. И онда ми, као фактор мира и стабилности у региону, производимо неке кризе које онда решавамо".

Повлачење српских дипломата из суседне Македоније у српској јавности се тумачи као одговор на два потеза македонских власти, појачано прислушкивање и праћење српских дипломата и подршка Македоније чланству Косова у Унеско. Није у овом тренутку толико важно који разлог претеже, али то су у сваком случају незваничне теорије које бележе српски медији.

Када је реч о српским властима, читава ситуација и њихово објашњење практично су се свели на реченицу „Таква одлука је уследила након сазнања наших надлежних органа о офанзивном деловању против органа и институција Србије“. Како би све остало на нивоу шпијунске мистерије, потрудио се и српски министар спољних послова Ивица Дачић који је упозорио како властима у Македонији неће бити лако када сазнају „да ми знамо све, шта су одлучили, шта раде, и шта ће радити“. Недоумицу о томе шта је заиста разлог тог потеза није разрешило ни гостовање председника Србије Александра Вучића на државној телевизији, јер је ту такође само поновљено како „Србија зна све шта је Македонија радила“.

Нека врста пратећег програма су властима блиски медији који су своје странице преплавили сензационалистичким насловима попут „Заев објавио рат Србији“, „Братко Заев забио нам нож у леђа“, „Македонци прислушкују чак и Вучића“. Медији бележе и изјаву лидера Демократске партије Срба у Македонији Ивана Стоилковића који каже да „српско особље и амбасада Србије у Скопљу имају третман у рангу иранске амбасаде“, а Иран је додаје „у Македонији означен као спонзор тероризма“.

Безбедносни аналитичари сматрају да оба поменута сценарија могу бити повод за овакву реакцију Србије, и да је могуће да су се у истом тренутку поклопила оба случаја, прислушкивање и Унеско. Уколико је разлог прислушкивање, Бојан Елек каже за ДW како то није ништа необично, имајући на уму ситуацију у којој се службеник БИА нашао у Собрању током нереда након тамошњих избора.

„То би могао бити разлог да македонска служба уведе контраобавештајне мере ка особљу Амбасаде Србије у Скопљу. И то би можда било необично да су односи регуларни. Али, након присуства службеника БИА тим догађајима, а још увек не знамо у ком капацитету, неке контрамере македонских служби делују логично“, каже Елек.

Српске власти са друге стране наводе да те мере превазилазе размере уобичајених делатности тајних служби и да су усмерене и против саме Србије и њених институција. Међутим, Александар Попов, директор Центра за регионализам, сматра да је све што се дешава прилично ирационално.

„Када је реч о чланству Косова у Унеско, тај став произилази из признања Косова, које је обавила претходна власт ВМРО, и са којом је Српска напредна странка имала блиске везе. Такође, низ других земаља признало је Косово, као и његово чланство у Унеско, па према њима нису примењивање овакве мере. А до заоштравања односа је дошло када је уследила промена власти у Македонији, јер она очито није по вољи званичног Београда“, истиче Попов.

Декларативно, пише ДW, али и основу неких ранијих потеза, Србија је заиста покренула с мртве тачке односе у региону, и често била веома уздржана када је долазило до неких неспоразума са суседним земљама. Али, Попов скреће пажњу да је неки други ешалон политичара то на неки начин поништавао својим изјавама које су само доводиле до заоштравања односа. Ту би свакако требало и нагласити медијско деловање појединих таблоида, веома блиских властима, који за македонског премијера Зорана Заева, рецимо, тврде како је „окружен мафијашима и плаћају га да напада Србију и прави хаос“. За Александра Попова то значи да се сад поставља питање коме веровати, таблоидима или српским политичарима када говоре о Македонији?

"На жалост, код нас таблоиди најчешће говоре оно што мисли владајућа гарнитура", каже Попов и додаје да таблоиди ту такође служе да оправдају ове потезе које власт чини према Македонији.

Прочитајте ОВДЕ зашто су дипломате у шоку и кажу да се цела амбасада повлачи само пред рат?

Извор: Дојче Веле