Како наводе, услови и процедура прислушкивања обухваћени су у два члана закона - једном који се односи на почиониоце кривичног дела и другом који се односи на услове и процедуре за пресретање комуникација у циљу заштите безбедности и одбране земље, под којим се највероватније може подразумевати евентуално "законско" пресретање комуникација представника других земаља.
У том случају, како предвиђа Члан 29. тог закона, суд може да нареди праћење комуникација када постоји основана сумња да се припрема злочин против државе, против оружаних снага државе или против човечности и међународног права.
"Осим у случајевима из става 1 овог члана, суд може да нареди праћење комуникација у случајевима када се припрема, подстиче, организује или учествује у оружаном нападу на Републику Македонију или у случају онемогућавања њеног система безбедности да обавља своје функције, а када на други начин није могуће обезбедити податке за такве активности или ако је њихово обезбеђивање повезано са великим тешкоћама да се спречи кривично дело, оружани напад или онеспособљавање безбедносних система", наводи се закону.
Наредбе за прислушкивање могу да издају министар унутрашњих послова, министар одбране или лице које су они овластили, а затим се тај захтев доставља јавном тужиоцу, који га затим предаје судији Врховног суда, који може да изда наредбу за прислушкивање.
Судија може да дозволи пресретање комуникација не дуже од шест месеци, пише у закону.
Србија је недавно повукла сво особље из амбасаде у Скопљу, а такву одлуку су, наводи агенција, српске власти донеле због доказа о "офанзивним активностима против органа и институција Србије у Македонији".
Македонски министар спољних послова Никола Димитров изјавио је јуче да македонска влада нити је имала намеру, нити је наредила обавештајне активности против или на штету нити једне државе, укључујући Србију".
Прочитајте ОВДЕ зашто немачки медији кажу да је криза са Македонијом већ виђена представа Србије?
Извор: Танјуг
