У месту Витковац у алексиначкој општини, у организацији Удружења српских ветерана и Савеза козака Балкана, откривено је спомен-обележје руским козацима који су изгинули у српско-турском рату 1876. године.
Три крста постављена на три различита места, где је сахрањено више од хиљаду руских добровољаца финансијски је несебично помогао и Фонд у организацији државне администрације Руске Федерације. Овом приликом и 11 припадника Савеза козака Балкана положило је и козачку заклетву која се завршава речима „За вјеру и отачество“. Међу онима који су данас и званично постали козаци су и две жене.
Једна од њих, Гордана Кнежевић из Приштине, дипломирани архитекта и мајка три ћерке, одлучила је да постане и козак.
Док у козачкој униформи поносно стоји у порти манастира чекајући да положи заклетву објашњава да се на овај чин одлучила из простог разлога.
„Волим историју, наша борба за опстанак и рат који смо сви дебело осетили на својим леђима привукли су ме овом позиву“, објашњава она.
У исто време, Лазар Карановић, који је доскоро био активан војник, такође је нестрпљиво чекао да положи заклетву.
„Дисциплина, породица и вера и љубав према Русији су оне вредности због којих сам пожелео да приступим козацима“, објашњава он.
Иначе, козаци имају 11 „формација“ које се разликују по униформама.
Скупу који је данас одржан присуствовали су атамани и козаци из Републике Српске, Црне Горе, са Косова и Метохије, али и из Бугарске, Русије. Осим њих, ту су били и представници руске амбасаде као и Руско-српског хуманитарног центра из Ниша.
Виктор Заплатин, главни атаман за Балканску козачку војску, пред којим су нови козаци и положили заклетву, рекао је да споменици који су откривени руским козацима нису само мермерни крстови већ и знак односа наших народа.
„Словени су једна породица. У 20. веку наше братство је учвршћено. Данас потврђујемо још једном да смо браћа и док је жива Русија жива је и Србија“, каже атаман Заплатин.
Више од хиљаду козака који су погинули током турско-српског рата добило је своја спомен-обележја у три алексиначка места — Адревцу, Витковцу, Шуматовцу.
Слично је изговорио и Александар Јурјевич, а Бранко Аврамовић захвалио је на помоћи свештенству манастира и командату одреда Жандармерије у Нишу, и представнику копнене војске Србије Звонку Стојковићу.
Прочитајте ОВДЕ шта се догоди када млада неочекивано на сопственој свадби запева песму?
Извор: rs.sputniknews
