Тако је и једна од последњих трибина на којој је учествовао одржана под насловом “Шта нам се догађа”.
- Ми смо у процесу пропадања. Тај процес траје скоро тридесет година и још се не види крај. Било је тренутака кад је мало деловало да је пропадање заустављено и да је могуће да се извучемо, али ништа од тога. А пропадамо тако да не знате када ћете и како ударити о дно, јер је реч о бездну.
Врло депресивно. Кад говорите о пропасти, мислите ли на све сегменте друштва или само на оно што уништава политика?
- Мислим на цело друштво, а политика је она злоћудна ћелија која је заразила остале. У њој је епицентар злоћудности и она се из тог центра проширила и захватила све сфере друштва. Политика тражи власт над целим друштвом. То видите и на пољу привреде где не можете бити успешан пословни човек ако немате везу с влашћу. Не можете добити новац за филм или скупљу представу ако немате везе са влашћу, не можете бити челник неке институција ако немате везе са влашћу.
Често се Вучић и његова власт апострофирају као адреса наших тренутних невоља. Да ли је баш тако?
- Никада не треба персонализовати. Вучић је само ауторитарни изданак једног наопаког, трулог и клијентелистичког политичког система. И пре Вучића имали смо озбиљан проблем са олигархијски устројеним странкама где су страначки вођи били у олигархијској вези са крупним капиталистима, само што је то био систем чисте олигархије а ово је систем ауторитарне олигархије. Вучић се показао довољно моћним да привредну олигархију потчини својој вољи?
Како је у томе успео?
- Па тако што је ухапсио најмоћнијег олигарха Мирослава Мишковића и тиме послао поруку грађанима да ће то бити један другачији политички систем, уистину демократски. Наравно, преварио их је. Само је себе поставио на чело олигархије и то је једина промена у односу на претходни систем и претходну фазу вишестраначја.
Хоћете рећи да истинско деомократско друштво нисмо ни имали.
- Не. У новој историји вишестраначја имамо три фазе. Две су ауторатарни режими Милошевића и Вучића и трећа је олигархијска власт демократа. Ово што се догађа на изборима је демократска легитимација олигархије. Већ пет година је Александар Вучић на челу Србије и шта се за то време променило? Ништа, осим што је он главни. Систем је исти.
Гледате ли Вучићеве наступе на телевизији?
- Како кад. Морам да признам да ми је то помало досадно. Увео је жанр психо-монодраме где своје фрустрације износи пред грађанство. Што би то занимало грађане? Он се наљутио јер је прочитао твит једног глумца. Што би то мене занимало? И чему толико појављивање на телевизији, па да је геније не би сваког дана могао рећи нешто ново.
Са пропагандне стране, оправдано!
- И то је двосекли мач кога није свестан, јер га на то терају ирационални мотиви и разлози. Једног дана досадиће. После извесног времена свако досади. Што би рекао мој отац - да ми се Мерилин Монро, коју сам сматрао најлепшом женом, појављује онолико колико Вучић, досадила би ми.
Како тумачите његову изјаву коју често понавља: “Ови ме не могу победити.”
- Има истине у томе. Он је победио њих због њих. Грађанство је било толико разачарано исходом постпетооктобарске власти да је једва чекало да јој види леђа. Десила би се та промена власти и раније него је била Српска радикална странка, а за њу људи нису хтели да гласају. Овако, кад су Николић и Вучић променили ћурак наопако, грађанство је почело да бележи сваки минус демократској власти што до тада није радило и дошло је до промене. Ова власт очигледно ништа није научила па и она као претходна потцењује грађане. Грађани ће у једном тренутку отказати поверење и њој. Тек ћемо видети како ће ствари ићи, моја бојазан је да мафија гласачким листићима не силази са власти.
Иду београдски избори, могу ли они нешто променити. Смете ли да прогнозирате резултат?
- Не смем, јер се још тачно не зна ни ко ће све трчати. Оно што је извесно, Вучић ће врло тешко изгубити. Има скривене адуте, један је Александар Шапић, други је Драган Ђилас. Вучић је човек који врло ревносно наручује и прати истраживања јавног мњења и, ако види да му Шапић није довољан за формирање власти после избора, убациће у игру Ђиласа.
Како мислите да су они његови адути?
- Шапић је отворено рекао да ће после избора разговарати са Вучићем. А што се тиче Ђиласа треба се присетити као је он изашао из политике. Изашао је после баражне паљбе по таблоидима где се само чекало када ће бити ухапшен. И ево га сада најављује економски програм, а истовремено каже како још није одлучио да ли ће се враћати у политику. Па, наравно, да није одлучио, кад о томе не одлучује он него Вучић. Он се повукао из политике по наредби Александра Вучића и исто тако ће бити враћен, уколико затреба. Испада да је Ђилас криминалац кад је у политици, а није криминалац кад је ван политике. Према томе, он највероватније има неког путера на глави и као такав један је од људи с којима Вучић може да манипулише. Не треба заборавити да је Вучић и даље координатор служби безбедности и зна дебљину путера на глави сваком од потенцијалних ривала и оних који су били на власти. Наравно, те људе највише воли. Попут Чедомира Јовановића или Ивице Дачић.
Има ли опозиција шансе да буде опозиција у пуном смислу те речи. Као да су у слепој улици?
- Морају бити кад је Драган Шутановац вођа Демократске странке. Да сте неком 2000. рекли како ће Шутановац бити председник ДС, рекао би вам да нисте нормални.
Зашто?
- Па сећате ли се ко је тада водио Демократску странку?
Мислите да им Шутановац није дорастао?
- Наравно да није. Осим тога, и он је човек који се може уцењивати. И шта можете да очекујете. Гласање за Демократску странку или ЛДП Чедомира Јовановића је глас за Вучића.
То су тешке речи?
- Не знам да ли су тешке, али су тачне. Оваква Демократска странка не може никада добити изборе. Како да их добије са Шутановцем? Ко ће за њих да гласа?
Како онда коментаришете разлаз Саше Јанковића и Демократске странке?
- Као закаснео. Господин Јанковић је одоцнео, али добро је што је то и сада урадио јер тако себи шири маневарски простор. Тај простор је у старту био сужен сарадњом са Шутановцем и Живковићем. Оног тренутка кад се вежете за компромитоване личности, ви сте потонули. Да Јанковић није био са Демократском странком, врло вероватно да би многи гласови који су отишли Белом Прелетачевићу били његови.
Вучић ме ослободио потребе да гласам за ДС
Имам утисак да сте баш љути на Демократску странку и да им много тога замерате?
- Замерам због тога што су они главни изневеривач наде. Ту је њихова одговорност. Знате, у СПО никад нисам полагао наде, никад ништа од њих нисам очекивао нити за њих гласао. Они ме нису разочарали јер њима нисам био ни очаран. Не могу рећи ни да сам био очаран Демократском странком јер да сам био вероватно бих био у њој, али сам гласао за ту странку и коалиције у којима је била. Већ после 2002, године не бих гласао да нисам сматрао како нису најмање лош избор. Не добар, него најмање лош избор. ДСС ми је била сувише конзервативна, о радикалима да не причам. И до 2008. године сам гласао за ДС. У том смислу сам захвалан Вучићу и Николићу што су ме ослободили потребе да гласам за мање зло. Погледајте ОВДЕ шта је Паровић рекао о Србима са КиМ. Извор: Блиц
