Није Америка постала слабија, већ су остале земље постале јаче. Јесте Америка 1945. била „прва земља“, једина нуклеарна сила, прва економска сила света и власник три четвртине свих светских златних резерви. Ни рат у Кореји педесетих година прошлог века није променио ту америчку позицију, Америка је навикла да буде прва и то јој се свидело. А онда је дошао рат у Вијетнаму и траума за Америку, више због губитка престижа, него због губитка живота...
Пише: Мирослав Лазански Садашња криза око Северне Кореје доказује да ће ова 2017. година вероватно бити историјска прекретница, иако историјске прекретнице постају видљиве тек ретроактивно. Односно, Вијетнам се десио онда када су Американци себе благосиљали титулом „велико друштво“ на коју су, као водећа земља, очигледно имали право. Како је међународна валута била у њиховим рукама, једноставно су штампали нове количине. Последица тога су били инфлација широм света и крах монетарног система и Бретон вудса – кључни елемент послератног опоравка. Упркос томе, САД су изгубиле рат у Вијетнаму и историја уопште није стала. Северна Кореја то сада врло пластично доказује, америчка империја немилосрдно је осуђена на пад. Наравно, ја прихватам да Русија економски не конкурише Америци, Кина већ да, да су САД још увек војно прва сила света, али не и на нуклеарном плану где то место заузима Русија. Jа само тврдим да је пад Америке у новој нуклеарној ери, када се постојећи редослед више не може преуредити ратом, као што је то било у прошлости конвенционалних сукоба, дефинитивно постао видљив управо на примеру лансирања севернокорејских балистичких ракета и тестирањем нуклеарних бомби. Председник САД Доналд Трамп на питање шта сада после севернокорејске пробе хидрогенске бомбе рекао је: „Видећемо...“ Је ли то оклевање, притајена претња, недостатак идеја, или проста спознаја да војног решења у Кореји нема? А нема га зато што Пјонгјанг већ има на стотине ракета средњег домета којима може досећи циљеве у Јапану, и у Јужној Кореји, десетак пројектила интерконтиненталног домета за циљеве на Аљасци, плус најмање тридесет атомских и хидрогенских бомби. Никакав масован и прецизан амерички превентивни удар конвенционалним, или нуклеарним оружјем не може уништити све лансере севернокорејских ракета, јер су мобилни и скривају се у добро маскираним тунелима дубоко у планинама Северне Кореје. А бацити на Северну Кореју 100 атомских бомби, то је радијација која би погодила и америчке савезнике, Јужну Кореју и Јапан, па онда и Кину и Русију. Бацити неутронске бомбе такође је проблематично, јер Пекинг не може да дозволи војни пораз Пјонгјанга, а на сваку неутронску бомбу, која има мали ефекат радијације, али велики рушилачки ефекат, Северна Кореја би одговорила својим атомским и хидрогенским бомбама. Јер власт у Пјонгјангу је видела како су прошли Садам Хусеин и пуковник Гадафи, који нису имали, а били су лажно оптужени да имају, атомске играчке. Северна Кореја изводи своје нуклеарне пробе дубоко испод земље, радијација на површини не угрожава суседне државе, куће се не руше. Ракета која је прелетела Јапан била је на висини од 550 км, она претходна на висини од чак 2.700 км. То је већ васиона. Изнад Србије, изнад Русије, изнад САД сваки дан прелећу страни извиђачки сателити. Која је разлика у правном смислу између севернокорејске ракете и тих сателита? Никаква. Када су Совјети шездесетих година прошлог века изнад Свердловска оборили амерички шпијунски У-2 и Хрушчов се око тога пожалио Де Голу, овај му је одговорио да совјетски шпијунски сателит сваки дан прелети Јелисејску палату три пута. Ако свет може да живи с израелском атомском бомбом, са пакистанском атомском бомбом и с индијском атомском бомбом, чему толика стигматизација Северне Кореје? То што из Пјонгјанга долази ратоборна реторика, па то слушамо већ 65 година. То није разлог за рат. Пјонгјанг жели директне разговоре са САД, Клинтонова администрација својевремено је обећала велику помоћ Северној Кореји у храни и нафти у замену да Пјонгјанг обустави нуклеарна истраживања у Јонгсону. И Северна Кореја је угасила нуклеарни реактор, па је тако и тада свој део договора испунила, али Вашингтон није скинуо све санкције Северној Кореји, и програм истраживања је настављен. Заправо, једина севернокорејска „валута“ у преговорима са САД, а циљ Пјонгјанга јесте економска помоћ и скидање западних санкција, заправо је атомско оружје. Запад жели да се Северна Кореја одрекне атомског оружја, али да и даље остане под западним санкцијама због комунистичке идеологије. У Пјонгјангу то не прихватају. Простор Азије није Источна Европа из 1989. године која је деценијама чекала демократију. Азијски свет више личи на Западну Европу 19. века када су државе у сукобима тражиле и стварале своје нове структуре. Амерички притисак и мешање споља само отежава процесе демократизације. Америчку демократију у Северној Кореји доживљавају као милост свемогућег страног владара, као понижење које се намеће. Јер, они једног владара већ имају...
Kaко је сиријска ПВО напала израелске авиона сазнајте
ОВДЕ. Извор: Политика