Правда

Пише: Мирослав Лазански Са­да­шња кри­за око Се­вер­не Ко­ре­је до­ка­зу­је да ће ова 2017. го­ди­на ве­ро­ват­но би­ти исто­риј­ска пре­крет­ни­ца, иако исто­риј­ске пре­крет­ни­це по­ста­ју ви­дљи­ве тек ре­тро­ак­тив­но. Од­но­сно, Ви­јет­нам се де­сио он­да ка­да су Аме­ри­кан­ци се­бе бла­го­си­ља­ли ти­ту­лом „ве­ли­ко дру­штво“ на ко­ју су, као во­де­ћа зе­мља, очи­глед­но има­ли пра­во. Ка­ко је ме­ђу­на­род­на ва­лу­та би­ла у њи­хо­вим ру­ка­ма, јед­но­став­но су штам­па­ли но­ве ко­ли­чи­не. По­сле­ди­ца то­га су би­ли ин­фла­ци­ја ши­ром све­та и крах мо­не­тар­ног си­сте­ма и Бре­тон вуд­са – кључ­ни еле­мент по­сле­рат­ног опо­рав­ка. Упр­кос то­ме, САД су из­гу­би­ле рат у Ви­јет­на­му и исто­ри­ја уоп­ште ни­је ста­ла. Се­вер­на Ко­ре­ја то са­да вр­ло пла­стич­но до­ка­зу­је, аме­рич­ка им­пе­ри­ја не­ми­ло­срд­но је осу­ђе­на на пад. На­рав­но, ја при­хва­там да Ру­си­ја еко­ном­ски не кон­ку­ри­ше Аме­ри­ци, Ки­на већ да, да су САД још увек вој­но пр­ва си­ла све­та, али не и на ну­кле­ар­ном пла­ну где то ме­сто за­у­зи­ма Ру­си­ја. Jа са­мо твр­дим да је пад Аме­ри­ке у но­вој ну­кле­ар­ној ери, ка­да се по­сто­је­ћи ре­до­след ви­ше не мо­же пре­у­ре­ди­ти ра­том, као што је то би­ло у про­шло­сти кон­вен­ци­о­нал­них су­ко­ба, де­фи­ни­тив­но по­стао ви­дљив упра­во на при­ме­ру лан­си­ра­ња се­вер­но­ко­реј­ских ба­ли­стич­ких ра­ке­та и те­сти­ра­њем ну­кле­ар­них бом­би. Пред­сед­ник САД До­налд Трамп на пи­та­ње шта са­да по­сле се­вер­но­ко­реј­ске про­бе хи­дро­ген­ске бом­бе ре­као је: „Ви­де­ће­мо...“ Је ли то окле­ва­ње, при­та­је­на прет­ња, не­до­ста­так иде­ја, или про­ста спо­зна­ја да вој­ног ре­ше­ња у Ко­ре­ји не­ма? А не­ма га за­то што Пјон­гјанг већ има на сто­ти­не ра­ке­та сред­њег до­ме­та ко­ји­ма мо­же до­се­ћи ци­ље­ве у Ја­па­ну, и у Ју­жној Ко­ре­ји, де­се­так про­јек­ти­ла ин­тер­кон­ти­нен­тал­ног до­ме­та за ци­ље­ве на Аља­сци, плус нај­ма­ње три­де­сет атом­ских и хи­дро­ген­ских бом­би. Ни­ка­кав ма­со­ван и пре­ци­зан аме­рич­ки пре­вен­тив­ни удар кон­вен­ци­о­нал­ним, или ну­кле­ар­ним оруж­јем не мо­же уни­шти­ти све лан­се­ре се­вер­но­ко­реј­ских ра­ке­та, јер су мо­бил­ни и скри­ва­ју се у до­бро ма­ски­ра­ним ту­не­ли­ма ду­бо­ко у пла­ни­на­ма Се­вер­не Ко­ре­је. А ба­ци­ти на Се­вер­ну Ко­ре­ју 100 атом­ских бом­би, то је ра­ди­ја­ци­ја ко­ја би по­го­ди­ла и аме­рич­ке са­ве­зни­ке, Ју­жну Ко­ре­ју и Ја­пан, па он­да и Ки­ну и Ру­си­ју. Ба­ци­ти не­у­трон­ске бом­бе та­ко­ђе је про­бле­ма­тич­но, јер Пе­кинг не мо­же да до­зво­ли вој­ни по­раз Пјон­гјан­га, а на сва­ку не­у­трон­ску бом­бу, ко­ја има ма­ли ефе­кат ра­ди­ја­ци­је, али ве­ли­ки ру­ши­лач­ки ефе­кат, Се­вер­на Ко­ре­ја би од­го­во­ри­ла сво­јим атом­ским и хи­дро­ген­ским бом­ба­ма. Јер власт у Пјон­гјан­гу је ви­де­ла ка­ко су про­шли Са­дам Ху­се­ин и пу­ков­ник Га­да­фи, ко­ји ни­су има­ли, а би­ли су ла­жно оп­ту­же­ни да има­ју, атом­ске играч­ке. Се­вер­на Ко­ре­ја из­во­ди сво­је ну­кле­ар­не про­бе ду­бо­ко ис­под зе­мље, ра­ди­ја­ци­ја на по­вр­ши­ни не угро­жа­ва су­сед­не др­жа­ве, ку­ће се не ру­ше. Ра­ке­та ко­ја је пре­ле­те­ла Ја­пан би­ла је на ви­си­ни од 550 км, она прет­ход­на на ви­си­ни од чак 2.700 км. То је већ ва­си­о­на. Из­над Ср­би­је, из­над Ру­си­је, из­над САД сва­ки дан пре­ле­ћу стра­ни из­ви­ђач­ки са­те­ли­ти. Ко­ја је раз­ли­ка у прав­ном сми­слу из­ме­ђу се­вер­но­ко­реј­ске ра­ке­те и тих са­те­ли­та? Ни­ка­ква. Ка­да су Со­вје­ти ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка из­над Свер­длов­ска обо­ри­ли аме­рич­ки шпи­јун­ски У-2 и Хру­шчов се око то­га по­жа­лио Де Го­лу, овај му је од­го­во­рио да со­вјет­ски шпи­јун­ски са­те­лит сва­ки дан пре­ле­ти Је­ли­сеј­ску па­ла­ту три пу­та.  Ако свет мо­же да жи­ви с изра­ел­ском атом­ском бом­бом, са па­ки­стан­ском атом­ском бом­бом и с ин­диј­ском атом­ском бом­бом, че­му то­ли­ка стиг­ма­ти­за­ци­ја Се­вер­не Ко­ре­је? То што из Пјон­гјан­га до­ла­зи ра­то­бор­на ре­то­ри­ка, па то слу­ша­мо већ 65 го­ди­на. То ни­је раз­лог за рат. Пјон­гјанг же­ли ди­рект­не раз­го­во­ре са САД, Клин­то­но­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја сво­је­вре­ме­но је обе­ћа­ла ве­ли­ку по­моћ Се­вер­ној Ко­ре­ји у хра­ни и наф­ти у за­ме­ну да Пјон­гјанг об­у­ста­ви ну­кле­ар­на ис­тра­жи­ва­ња у Јонг­со­ну. И Се­вер­на Ко­ре­ја је уга­си­ла ну­кле­ар­ни ре­ак­тор, па је та­ко и та­да свој део до­го­во­ра ис­пу­ни­ла, али Ва­шинг­тон ни­је ски­нуо све санк­ци­је Се­вер­ној Ко­ре­ји, и про­грам ис­тра­жи­ва­ња је на­ста­вљен.  За­пра­во, је­ди­на се­вер­но­ко­реј­ска „ва­лу­та“ у пре­го­во­ри­ма са САД, а циљ Пјон­гјан­га је­сте еко­ном­ска по­моћ и ски­да­ње за­пад­них санк­ци­ја, за­пра­во је атом­ско оруж­је. За­пад же­ли да се Се­вер­на Ко­ре­ја од­рек­не атом­ског оруж­ја, али да и да­ље оста­не под за­пад­ним санк­ци­ја­ма због ко­му­ни­стич­ке иде­о­ло­ги­је. У Пјон­гјан­гу то не при­хва­та­ју. Про­стор Ази­је ни­је Ис­точ­на Евро­па из 1989. го­ди­не ко­ја је де­це­ни­ја­ма че­ка­ла де­мо­кра­ти­ју. Азиј­ски свет ви­ше ли­чи на За­пад­ну Евро­пу 19. ве­ка ка­да су др­жа­ве у су­ко­би­ма тра­жи­ле и ства­ра­ле сво­је но­ве струк­ту­ре. Аме­рич­ки при­ти­сак и ме­ша­ње спо­ља са­мо оте­жа­ва про­це­се де­мо­кра­ти­за­ци­је. Аме­рич­ку де­мо­кра­ти­ју у Се­вер­ној Ко­ре­ји до­жи­вља­ва­ју као ми­лост све­мо­гу­ћег стра­ног вла­да­ра, као по­ни­же­ње ко­је се на­ме­ће. Јер, они јед­ног вла­да­ра већ има­ју... Kaко је сиријска ПВО напала израелске авиона сазнајте ОВДЕ. Извор: Политика