Правда

Јер, ова коалиција, коју чини Тодоровићева Источна алтернатива, Ковачевићев Српски отаџбински фронт и Ђурђевљева Српска лига, спремна је да на изборе изађе на листи Српско-руског покрета који је регистрован као партија руске националне мањине. У преводу, то значи да за њих неће важити изборни цензус од пет одсто, обавезан за остале политичке странке и коалиције, већ "природни праг" који је ексклузивно резервисан за мањинске странке којих у Србији има 62. Језиком бројева, уместо око 200.000 гласова, колико је уобичајен цензус од пет одсто, Тодоровић, Ковачевић и Ђурђев могли би и са петнаестак хиљада гласова да се пробију у скупштинске клупе. Драган Тодоровић тврди да они не планирају ништа да злоупотребе: - На изборе идемо у оквиру Српско-руског покрета који је регистрован као странка националне мањине. Строгом применом закона, за нас важи нижи цензус. Ако држави не одговарају закони, нека их мења. Ми их само доследно примењујемо. По процедури, када буду скупили 10.000 потписа, представници Српско-руског покрета које предводи Слободан Димитријевић (уписани у регистар 17. децембра 2015) моћи ће да предају изборну листу у РИК. Приликом предаје, они ће поднети и писани предлог да им се утврди положај политичке странке националне мањине. Према досадашњој пракси и правилнику, РИК у том случају утврђује да ли је странка уписана у регистар као партија националних мањина, а Српско-руски покрет јесте. Контролишу се и програм и статут странке, а не национална припадност подносиоца. Последњи пут, ову законску рупу искористила је 2012. странка - Ниједан од понуђених одговора која се "маскирала" у мањинску партију Влаха. На листи им је био аналитичар Ђорђе Вукадиновић и ушли су у Скупштину. Аналитичар Дејан Вук Станковић оцењује да "Родољуби" грубом злоупотребом закона и националних мањина желе да се увуку у парламент: - Бојим се да, док се не промени закон, овакви некоректни политички потези могу да се спрече само јасном медијском кампањом. Неко ко се представља као српски десничар и патриота, ставља маску националне мањине да би ушао у скупштину. То смо видели на примеру НОПО и није ни витешки ни легитимно. Уперено је и против националних мањина, јер то узурпира њихова права.