Правда

Сенку на велики подухват Србије бацила је повреда Стефана Јовића, коме је крајем треће деонице страдао скочни зглоб при доскоку. Засад није познато каква је тежина повреде, али се искрено надамо да ће са првим плејмејкером Србије бити све како треба. Посебно јер је против Русије одиграо врло добру партију и завршио је са осам поена и шест асистенција. Трећи пут откако је Александар Ђорђевић преузело диригентску палицу Србија је у финалу великог такмичења (Мундобаскет, Олимпијске игре, Евробаскет). Овог пута није било Милоша Теодосића, Николе Јокића, Немање Бјелице, Стефана Марковића, Мирослава Радуљице и осталих да воде Орлове до највиших, звезданих висина, већ је то ове, 2017. године, урадио - тим. И тако, корак, по корак, све до финала, до (досад) највеће победе ове генерације, а њене вође су Богдан Богдановић, Бобан Марјановић, онда и Владимир Лучић и Милан Мачван. Нова ударна игла Сакраменто Кингса била је погубна по Русију. Трпео је Богдановић снажне ударце, неретко и преко сваке границе фаула, али су његове отровне стрелице само успоравале противника и на крају га бацио на штит. Најбољи стрелац српског тима на Евробаскету скупио је на крају 24 поена, али је његова симултанка на самом улазу у последња два минута утакмице одвела Србију на до комотнијих седам поена вишка, што је била разлика коју Русија није могла да стигне. Док је Богдановић затрпавао кош с много самопоуздања, Србија је овог пута имала звер у рекету у Марјановићевом лику. Све је Сергеј Базаревич покушао, са Тимофејом Мозговом, па и са ниском петорком, где су Зубков и Ивлев били центри. Баш као и Богдановић био је и Марјановић изложен озбиљном притиску, али је он с много жара, енергије и самопоуздања закуцао Русију са 18 поена, шест скокова и четири асистенције, од чега је она иза леђа била за телевизијске шпице. Русија је током првог дела игре била потпуно изгубљена на српску ултраофанзивну и агресивну игру. Свака намера Баћушки била је прочитана, свака акција заустављена, а Алексеј Швед је имао 14 поена, иако је за уводне две четвртине убацио само три шута из игре. То није сметало Србији да потпуно разори и експлоатише руску одбрану и серијом 14:0 дође до огромних 17 поена вишка (42:26) у смирај првог дела игре. Ипак, чак и таквог противника било је невероватно тешко сломити. Заиграла је Русија на све или ништа, Швед је прорадио у свом стилу, а велика опасност постали су Хвостов и Воронцевич, чији су далекометни хици опасно приближили Русију. У неколико наврата тек на минимално растојање. Али, ни то није помогло. Чак ни када је Швед почео да цепа мрежицу како му се хтело и на улазу у последња четири минута довео Баћушке на свега два поена минуса (73:75). Али, успео је да се заустави на максималних 33 поена. Али, показало се да немају само Руси машину за постизање кошева. Страшно важном тројком у самој завршници утакмице Василије Мицић начео је Русију још једном и припремио терен за Богданову магију и симултанку која је онемогућила противника да се ментално врати у утакмицу. Било би непоштено изоставити неког појединца, јер су сви уткали свој ДНК у највећу победу Србије. Владимир Лучић је поново унео мушку сигурност и био додатно гориво Србије у првом полувремену, на крају и постигао слободна бацања за победу, Стефан Јовић је поново био користан у више сегмената, Васа Мицић је убацио јако важан хитац, док су Милосављевић и Мачван својом енергијом вукли екипу у тешким тренуцима. Победа за памћење, победа за велику радост, победа за историју! А сад, финале са Словенијом! Извор: mozzartsport.com