Како је речено у Министарству спољних послова, као чланица УН, Србија је у обавези да у потпуности спроводи међународне мере ограничавања које доноси Савет безбедности, и наша земља то и чини. Међу државама (односно појединцима или групама које делују на територији државе) које се тренутно налазе под режимом санкција СБ предњаче Иран, Ирак и Северна Кореја, али ту су и Еритреја, Јемен, Либан (Хезболах и други невладини актери), Судан, Сомалија, Централноафричка Република… За разлику од одлука са Ист Ривера, Србија није у обавези да у потпуности прати бриселске захтеве. Тако је Београд током прошле године гласао за декларације којима су уведене рестриктивне мере према појединцима и ентитетима у Сирији, Тунису, Либији, Египту, Јужном Судану, Бурундију, Гвинеји, али је категорично одбијао захтеве који су се тицали осуда Русије и Кине. Тако се Србија није усагласила са чак девет декларација ЕУ које су се односиле на продужење или проширење санкција Москви, а није подржала ни документ који се индиректно односио на Пекинг, односно на вредносно одређивање према међународном неспоразуму у Јужном кинеском мору. Брисел је од Србије тражио и да подржи политику ЕУ према Конгу, али Београд није гласао за резолуцију ЕУ о кршењу људских права након председничких избора у овој земљи. Овакву одлуку Београд је донео зато што Конго није признао независност КиМ, и гласао је против пријема Приштине у Унеско. Поводом последњег захтева Вашингтона – да Србија раскине све политичке и економске везе са Пјонгјангом – шеф дипломатије Ивица Дачић поручо је да Београд осуђује све активности које представљају претњу међународном миру и безбедности, али и да води рачуна о сопственим интересима. На то надлежне у Србији обавезује и Закон о међународним мерама ограничавања, који је парламент усвојио фебруара прошле године. Овим законом се прописује да се Београд придружује актима које доносе Савет безбедности УН, ОЕБС и друге организације чији је наша земља члан, али када је то у спољнополитичком интересу Србије. Игор Новаковић, координатор Радне групе за поглавља 31 (спољна безбедност и политика) Националног конвента о ЕУ, каже да Србија ниједној држави није билатерално увела санкције: – Ми смо сувише мали играч да би наш индивидуални ембарго имао било каквог ефекта.
Од укупно 33 спољнополитичке декларације које је ЕУ објавила током 2016. године, Србија се није усагласила са трећином, односно са 11 декларација. Пресек за ову годину још није направљен, али према неким подацима, усаглашеност Београда са одлукама Брисела још је мања него у односу на претходни период. "Лажљиве политичаре осудити на смрт, забранити рад приватних извршитеља", рекао је, између осталог, гост продукције Helm Cast. Целу емисију погледајте ОВДЕ.
Извор: Новости
