Правда

Међутим, поред Дејана још само један пацијент у Србији прима ову вакцину. Код осталих пацијената који су били укључени у програм (око 30 оболелих), рак плућа је узнапредовао и они су самим тим престали да добијају вакцину. За нове пацијенте "цимавакс" се неће набављати, а тренутна несташица овог кубанског лека која влада биће ускоро завршена. За ова два пацијента држава ће обезбедити лек, како би они већ у октобру могли да приме наредну дозу. Дејану је рак плућа дијагностикован у јануару прошле године и након операције и хемиотерапије здравствено стање му није било добро. Самоиницијативно је отишао у КБЦ Бежанијска коса да би се распитао да ли има право на вакцину са Кубе. Урађена му је анализа крви на фактор ЕГФ (фактор раста који потпомаже да се малигне ћелије размножавају). На основу тих резултата имао је више од 1.200 тих јединица, па су га лекари ставили у програм за кубанску вакцину. Почео је да је прима у децембру прошле године. - После шест месеци примене вакцине, урађен ми је поново фактор раста. Доктор је рекао да би било добро да се фактор макар преполовио, али се испоставило да је он десет пута нижи. Спустио се на 159. Доктор је рекао да је то одличан резултат. Мени се од тада стање не мења, не погоршава, болест се не шири, нема нових метастаза, а метастаза на ребру се претворила у мртво ткиво. Вакцина је и направљена да заустави раст и ширење тих ћелија рака - објашњава Дејан. Каже да је мало уплашен уколико вакцина не буде набављена, јер он сада жив потпуно нормално. Вози кола, иде у шетње са шестогодишњим сином и труди се да не размишља о болести већ да се бори. Дејан је један од примера како делује кубанска вакцина. Др Сања Костић, онколог у КБЦ "Бежанијска коса", која је укључена у примену вакцине, објашњава за "Блиц" какава су искуства они имали са овим леком. - Тачне резултате не можемо представити, јер није постојала контролна група пацијената која је примала хемиотерапију без "цимавакса". Ипак, пацијенти који су били на комбинацији хемиотерапије и цимавакса су у принципу имали у већем броју случајева стабилизацију болести или смањење туморских промена на плућима. Пацијенти који су током 2015. и 2016. године почели да добијају вакцину, код већине њих је дошло до погоршања болести - објашњава др Костић. Оно што нам је најбитније, наставља она, јесте да није било нежељених ефеката приликом примене саме вакцине. Постојале су неке локалне реакције, које су уобичајене када се дају све вакцине, а то је бол и оток на месту убода. - Након почетне фазе, када се примала вакцина у комбинаицји са хемиотерапијом, пацијенти који су имали добар одговор, односно стабилизацију болести и смањење туморске масе, наставили су са применом цимавакса до следеће контроле. Циљ овог вида лечења јесте да се стабилизација болести одржи што је дуже могуће - објашњава др Костић. Кубанска вакцина против рака плућа “цимавакс” набављена је у септембру 2015. године за првих 30 пацијената, и то 1.680 јединица, које су за оболеле биле бесплатне. Ове количине трајале су до марта ове године, када су додатне набављене од Босне, која је такође за своје пацијенте обезбедила кубанску вакцину. Кандидати су били они људи којима је карцином локално узнапредовао и није могао да се оперише, као и код оних код којих су се развиле метастазе. Међутим, ова вакцина првенствено се давала особама код којих је утврђено да туморске ћелије имају рецептор за везивање фактора раста који потпомаже да се малигне ћелије размножавају. Само код ових стања имало је смисла давати вакцину, која треба да активира имунитет пацијента и уништи факторе којима се продукују малигне ћелије. Њен циљ није био да излечи болесника који има рак плућа у поодмаклом стадијуму, већ да он с болешћу може да живи. Тачније, вакцина успорава и зауставља напредовање метастаза на друге органе. Ко "фарба" српске мигове, прочитајте ОВДЕ. Извор: Блиц