У протекле две и по недеље ове две селекције су биле убедљиво најбоље, газиле су редом ривале и избориле дуел за који су навијали и у Србији и у Словенији.
С једне стране је "армија" јединственог Александра Саше Ђорђевића, јединог човека у историји кошарке који је и као играч и као тренер учествовао у финалима три највећа репрезентативна такмичења – Евробаскета, Мундобаскета и Олимпијских игара.
"Орлови" су у Истанбулу показали шта може да донесе тимска игра, колико далеко може да догура екипа упркос томе што је ослабљена неиграњем својих неколико битних чланова. Падали су под Србијом Летонија, Турска, Велика Британија, Белгија, Мађарска, Италија и Русија, која је добила реванш за једини пораз у групи.
Постепено је Ђорђевићева одбрана постајала све моћнија, од ње све креће, а како смо били доминантнији у дефанзиви, тако је упоредо с тим и напад постајао све импресивнији под вођством лидера овог тима Богдана Богдановића.
С друге стране, Словенци су до свог првог финала у историји стигли без иједног пораза. Између осталих, Дежела је прегазила и најдоминантнији тим Европе у претходних десетак година Шпанију, браниоца титуле.
И код Словенаца је цео победнички систем кренуо од селектора, Србина, Игора Кокошкова, који је окупио феноменалну екипу која представља мешавину вансеријског талента и бескомпромисног "рударења".
Словенци су до финала стигли на крилима фантастичног тандема Горан Драгић – Лука Дунчић, тренутне и будуће НБА звезде, ментора и ученика, цимера.
Иако су у такође врло жестоки у одбрани, заштитни знак Словенаца су неуморно трчање, агресивност, фуриозност, где је Кокошков имплеметирао своју верзију "трчи и шутирај" игре карактеристичне искључиво за НБА лигу. Тако су Словенци убацили 95 поена Француској, 103 Летонији и 92 Шпанији.
У финалу нема фаворита, без обзира на резултате, адуте, мане, кладионице, па чак и публику, а очекује се да у Синан Ердем Дому буде више од 10.000 Срба и Словенаца. Наравно, јасно је да ће кључни појединци бити Богдановић и Марјановић са једне, а Драгић и Дончић са друге стране.
Богдановић је на овом ЕП израстао у правог суперстара и играча који решава мечеве, показао је да може увек да погоди када је најпотребније. Осим завршнице важан је и у огранизацији напада "Орлова", па је битан фактор то што ће Стефан Јовић бити спреман за финале.
Богдановић ће против Словеније имати сличан посао као против Русије, пре него што буде морао да "повуче" у нападу, имаће вероватно задатак да заустави Дончића чији сваки кош доноси додатну дозу енергије његовом тиму.
Србија ће против Словеније имати двоструку бригу на спољним позицијама ривала, јер поред Дончића још опаснији је мотор овог тима Драгић. Спектакуларан финишер, НБА класа у сваком случају, Драгић је човек који може да погоди одакле пожели, а истовремено је један од најбољих асистената у овој игри.
Тако ће осим Богдановића огроман посао у одбрани имати и Стефан Јовић, Василије Мицић, али и остали наши играчи из спољне линије, пре свега Драган Милосављевић потпомогнути Владимиром Лучићем. Иако Дончић често преузима улогу плејмејкера, посебно је опасан у рекету, па ће наша крила имати доста посла у спречавању офанзивних скокова ривала.
Ђорђевићев "x-фактор" из претходна два меча Лучић ће можда у одбрани имати и посебан задатак да прати младог Дончића, јер је представља физички најбољи одговор на овог мегаталента.
Што се тиче Марјановића, он ће за разлику од Русије, где је морао да води битку са једним од најбољих центара у Европи Мозговом, овај пут имати задатак да искористи своје предности у односу на ривала.
Гашпер Видмар и Ентони Рендолф су у мечу са Шпанијом одиграли једну од кључних улога на путу до +20, потпуно су парирали браћи Гасол у рекету, па је јасно да Марјановића и наравно Огњена Кузмића очекује још једна тешка битка у рекету. Извор: Б92
