Правда

Да би успех у убрзаном шаху био комплетан наши шахисти су се потрудили и освојили четири појединачне медаље за успех на својим таблама. Златну медаљу је освојила Јована Ерић (4 из 5) на другој женској табли, сребрне медаље су освојили на првим таблама Марко Ненезић (7,5 из 9) и Адела Великић (3,5 из 5), а бронзану медаљу је освојио Владимир Луковић (6 из 9) на другој мушкој табли. У последња три кола наша мушка екипа је ушла са исто меч бодова али са пола поена више од главног фаворита за највиши пласман, екипе Универзитета Урал. Наравно, најбитније је било добијати све мечеве али подсвесно, никако нису могли да се избегну математички прорачуни, а ту су ствари стајале овако. Прво се гледају меч бодови, онда укупни поени, па онда резултат на првој табли итд. За сигурно прво место су нам требале три меч победе и 5,5 поена из 6 партија али тих пола поена може да изгуби Влада Луковић. Марко Ненезић на првој табли морао је да добије све три партије. У том случају би имао бољи резултат од руског велемајстора Павела Понкратова који би у случају данашњег максималног учинка своју бројку освојених поена зауставио на 7,5, што би било пола поена мање од Ненезића. Наравно, ово је била рачуница под условом да Руси добију сва три меча резултатом 2:0.  Све је ишло по плану, све до последњег меча, када су наши одиграли сигурно две најлошије партије на турниру. Влада Луковић је испустио осетну предност и дошао у лошију позицију. Можда је могао да покуша да одржи реми али због притиска победе додатно је отворио своју позицију што је његов противник успешно искористио и нанео му први пораз на турниру. Марко Ненезић је у средишњици превидео пешака али се касније ипак успешно бранио и успео да дође до ремија који му је донео и појединачну медаљу. Тако је изгубљен меч последњег кола од пољског АГХ Универзитета. Прва два кола су била веома успешна. Већ у седмом колу потрошили смо кредит „пола поена“ јер је Влада Луковић ремизирао. Меч смо добили прву екипу Оксфорда 1,5:0,5 што је најбитније, а тиме је и једна медаља била у џепу. У другом мечу максималан резултат 2:0 против британског Универзитета Варвик. Сада смо имали сигурно сребро. Онда је дошао већ описани меч против Пољака у коме је нашој екипи победа од 2:0 обезбеђивала златну медаљу и титулу најбоље универзитетске шаховске екипе у Европи. Наравно да остаје мала жал за најсјајнијом медаљом али сви у нашој екипи су задовољни постигнутим резултатима. Два екипна сребра и још четири појединачне медаље су резултат такмичења по убрзаном темпу игре. О победи одбојкашица Србије над Холандијом прочитајте ОВДЕ. Извор: Правда