За Европљане је Европска унија била један природни свет. Али то више није тако. Због Брегзита и победе Трампа на председничким изборима у САД, крајем прошле године су многи Европљани пали у очај. Проширило се уверење да је време Европске уније прошло.

Сада, девет месеци касније, расположење се променило. Трампова победа је многе Европљане навела да поновно почну да цене европски пројекат. А због победе Макрона у Француској многи су мишљења да је ЕУ добила другу шансу. Еуробарометар из протеклог месеца показује да се расположење јавности креће у смеру ЕУ и јединствене валуте. Економски подаци су такође охрабрујући.

Али, одушевљење из лета 2017. може бити исто тако краткорочно и варљиво као што је то био очај крајем 2016. Јер, иако је "Макронов тренутак" драматично променио расположење у Европи, није решио ниједан од актуелних проблема Уније. И док се можемо надати да ће ново немачко-француско вођство успети да премости раскол који се током финансијске кризе створио између севера и југа ЕУ, све је више знакова да би раздор између Истока и Запада, настао са избегличком кризом, могао да се продуби.

Парадокс: анкете показују одређено приближавање ставова Истока и Запада у вези са избеглицама (западне јавности су постале забринутије и скептичније, док су грађани централне Европе свој став лагано ублажили), док напетости између Запада и Истока у ЕУ ескалирају.

Прошлог месеца, Виктор Орбан је рекао: "Пре 27 година, ми у централној Европи смо веровали да је Европа наша будућност - сада имамо утисак да смо ми будућност Европе." Неколико недеља касније, одговарајући на критику из Варшаве у вези реформом тржишта рада, Макрон је рекао: "Став земље која је одлучила да се изолује у Европи ни на који начин неће угрозити постизање амбициозног компромиса."

Укратко: С једне стране, популистичке вође у централној Европи ЕУ и њене вредности више не виде као узор - с друге стране, западне вође чињеницу да су бирачи изабрали људе као што су Орбан и Качињски, узимају као повод да игноришу легитимне страхове грађана централне Европе. Јер, они страхују би неке од предложених реформи, уколико нису праћене другим политичким иницијативама, могле угрозити конкурентност њихових економија, пише Дојче веле.

Није тешко предвидети да би сударање централно-европских влада, које запостављају норме и вредности Уније, са западноевропским владама, које запостављају интересе централне Европе - могло довести до урушавања ЕУ баш у тренутку када већина Европљана поновно стекне поверење у њу.

Источни Европљани још увек спадају у најјаче заговорнике Уније, али сумњају у предности европске интеграције. Исток и Запад данас не дели само "зид емпатије" кад се ради о судбини избеглица, него и последице отварања граница унутар ЕУ.

Људи су дуго времена отворене границе у ЕУ сматрали најважнијом позитивном променом после 1989. године. Данас, док милиони источних Европљана кују планове о студирању, послу и животу на Западу, они који су се одлучили да остану, слободу путовања почињу да посматрају у контексту растућих разлика у примањима између земаља Уније - и тиме као извор страха.

Парализовани демографским страховима, многи источни Европљани отворене границе посматрају пре свега као отворена врата за трансфер благостања са Истока на Запад. Тако се многи питају: Зашто инвестирати у боље образовање кад су западна друштва та која на крају профитирају од те инвестиције?

Брисел, Берлин и Париз с правом критикују ауторитарни преокрет у неким источноеуропским земљама. Али, они би морали да престану да Орбана или Качињског користе као изговор за неуважавање новонасталих страхова централне Европе - кад је у питању будућност тих земаља у ЕУ.

Иван Крастев је шеф Центра за либералне стратегије (Центер оф Либерал Стратегиес) у Софији. Он припада кругу оснивача Тхинк танка "Еуропеан Цоунцил он Фореигн Релатионс". Од 2015. редовно пише анализе за међународно издање Њујорк тајмса. Погледајте ОВДЕ на који начин САД остварују контролу над Балканом. Извор: Дојче Веле