Позивајући се на неименоване изворе блиске власти, новинари наводе да су Американци позвали Диковића да одржи предавање, а да су потом одбили да му дају визу.

У амбасади нису хтели да потврде наводе о одбијању визе, позивајући се на Закон о имиграцији и држављанству који забрањује коментарисање појединачних случајева у вези са издавањем виза.

Диковић је од 14. до 20. септембра био у службеној посети Русији и Белорусији, где је, на полигону "Лужскиј" у западној Русији, око 100 километара источно од границе с Естонијом, присуствовао извођењу вежбе руске и белоруске војске "Запад 2017". Диковић је тада са начелником Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације, генералом армије Валеријем Герасимовим, и с командантом Западног војног округа, генерал-пуковником Андрејем Валеријевичем Картаполовим, разговарао о унапређењу војне сарадње Србије и Русије, безбедносним питањима у свету, и о проширењу сарадње Србије са Организацијом уговора о колективној безбедности.

Интересантно је да су неке чланице НАТО, укључујући балтичке државе и Пољску, посумњале у намере Москве због те војне вежбе. Наиме, стране агенције су пренеле да су неке земље НАТО оцениле да је у војној вежби било укључено до 100.000 војника, док су Русија и Белорусија навеле да је у учествовало 5.500 руских и 7.200 белоруских војника. Такође, неке НАТО чланице су изразиле забринутост да би Русија могла трајно да размести трупе у Белорусији, те да би могло да дође до изненадног напада на балтичке земље. Шеф Војног комитета НАТО, чешки генерал Петр Павел, изјавио је тада да се руско-белоруске војне вежбе могу посматрати као "озбиљна припрема за велики рат".

Овакав став Американаца, односно одбијање визе генералу Диковићу не изненађује, имајући у виду недавну изјаву министра одбране Александра Вулина поводом навода да ће Министарство одбране САД извршити анализу војне сарадње свих земаља Западног Балкана са Русијом.

- Руска Федерација је наш пријатељ, са њом сарађујемо добро у свим областима, од економије до војно-војне сарадње и тако ћемо наставити да се понашамо. Ниједна земља, без обзира колико је ми поштовали, као што поштујемо Сједињене Америчке Државе, нема право и нећемо јој дати право да уместо нас одлучује ко су наши пријатељи или непријатељи, са киме сарађујемо, како сарађујемо, где се наоружавамо, шта купујемо, а шта добијамо, рекао је крајем децембра прошле године министар одбране Александар Вулин. 

На питање да ли је тачно да му је Амбасада САД у Београду одбила да изда визу за Америку, начелник Генералштаба Љубиша Диковић није одговорио.

Осим што су одбили да издају визу генералу Љубиши Диковићу, Американци су, по свему судећи, одбили да издају визу и премијеру Косова. Ако је Русија разлог за Диковића, изгледа да је за Харадинаја разлог то што се САД оштро противи намерама приштинских власти да укину тек успостављени тзв. Специјални суд за злочине ОВК.

Радио Слободна Европа (РСЕ) наводи да им је један званичник из Националне гарде у америчкој држави Ајова потврдио да је посета Харадинаја Америци отказана. Ипак, из кабинета косовског премијера за РСЕ је речено да још није потврђено да је Харадинају ускраћена америчка виза. Харадинај је 11. јануара требало да присуствује догађају у организацији команданта националне гарде у Ајови, а на свом Фејсбук профилу у недељу је написао: "Чекам визу док је добијем. Вјерујем Косову, вјерујем Америци! Још сам у процедури за визу".

Оно што повезује Диковића и Харадинаја су тврдње да су починили ратне злочине на Косову. Фонд за хуманитарно право (ФХП) већ годинама уназад тврди да је начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић одговоран за ратне злочине на Косову и у БиХ. Како указује ФХП, у зони одговорности 37. бригаде Војске Југославије на чијем је Диковић био челу, 1999. на Косову (у Избици, Ћирезу, Шаваринама, Резали и другим селима у области Дренице) је убијено око 1.400 цивила.

Посмртни остаци једног броја жртава откривени су у масовним гробницама у Србији, а ФХП истиче да ни Диковић ни припадници његове јединице никада нису одговарали за те злочине. ФХП је тврдње у вези са одговорношћу генерала Диковића за почињене ратне злочине објавио у досијеима "Љубиша Диковић" и "Рудница", као и у филму "Љубиша Диковић и 37. бригада на Косову". Генерал Диковић има подршку и ове, али и претходних власти, као и Тужилаштва за ратне злочине.

Рамушу Харадинају, некадашњем вођи ОВК, суђено је у Хашком трибуналу за ратне злочине на Косову, али је 2012. правоснажно ослобођен свих оптужби. Потом је, по потерници Србије, Харадинај прошле године ухапшен у Француској. Српско Министарство правде је онда упутило Француској захтев за његово изручење уз сву пратећу документацију о истрази која се против њега води, а која је покренута 2004. и која је у међувремену проширена новим оптужбама и новим доказима који су прослеђени суду у Колмару.

Међутим, Апелациони суд у Колмару одбио је захтев Србије за изручење Харадинаја, након чега је бивши лидер ОВК убрзо пуштен на слободу. Иначе, Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на Косову 1998. и 1999, а реч је, како је званични Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.

Прочитајте ОВДЕ шта Томислав Николић од срца жели РС?

Извор: Данас