Извештај обрађује утицај Кремља на 19 земаља и говори о "методи одбране", а у закључцима о Србији се наводи да је наша земља препозната као кључна у региону и да би борба против "малигног утицаја Русије" у овом делу Европе требало да отпочне управо у Београду. Такође, наведено је да би међународна заједница у Србији требало да примени "најбоље лекција научене у другим земљама широм Европе".

Међу лекцијама су и већа финансијска и дипломатска подршка Србији, промена стратегије САД настале након пада Слободана Милошевића, а спомиње се и потреба да највиши званичници САД дођу у Београд. Као илустрација, наводи се да је последњи амерички председник у Србији био Картер 1980, док се председник Александар Вучић са Путином састао "најмање 12 пута за пет година".

Извештај демократског сенатора Бена Кардина (Мериленд) припремљен је за Комитет за спољне односе, а аутор каже да га није израдио због истраге о наводном мешању Русије у унутрашње ствари САД, већ због тога што председник Доналд Трамп "не ради ништа поводом дрског напада Москве који наноси штету земљи". Како се наводи, Кремљ користи "асиметрични арсенал", који укључује војне инвазије, сајбер нападе, дезинформисање, подршку екстремним политичким групама, али и злоупотребу енергетских ресурса, организованог криминала и корупције. Аутор се није бавио "Сиријом, компликованим односом са Турском и утицајима Русије у централној Азији и Латинској Америци". У поглављу посвећеном "утицају Кремља на неконсолидоване демократије и транзиционе владе" наводе се Србија, Црна Гора, Украјина, Грузија, Бугарска и Мађарска. У одељку посвећеном "консолидованим демократијама" наводе се Летонија, Литванија, Естонија, Данска, Финска, Норвешка, Шведска, Холандија, Велика Британија, Француска, Немачка, Шпанија и Италија. У одељку који се бави енергетским притисцима као кључни пример наводи се управо Србија.

"Земља зависи од руског гаса, а државна компанија Србијагас је акумулирала дугове у висини од милијарду долара, што је довело до притиска Русије 2014. ограничавањем испорука за 30 одсто. Душан Бајатовић, директор Србијагаса, је и заменик председника проруске странке СПС, има место у Скупштини, а наводно се Русија ослањала на Бајатовића као гаранта за ствари договорене око пројекта Јужни ток, који је угашен и на коме је Србија изгубила око 30 милиона долара. Упркос дуговима и зависности на залихама гаса из Русије, Бајатовић инсистира да његова земља и даље има користи од уговора са Русијом", пише у извештају.

"Према информацијама Стејт департмента, број медија и НВО које имају проруске ставове су нарасле са десетак на више од стотину последњих година, а бесплатан садржај који нуде руски државни медији као што је Спутњик представљају један од најцитиранијих извора у српској штампи. На пример, Спутњик је неколико пута наводио да Албанци са Косова спремају погром уз благослов Запада, а та пропаганда је имала утицај. Од почетка рада Спутњика у јануару 2015. године, број оних који подржавају Русију у Србији је пораста са 47,8 одсто на 60 одсто у јуну 2017. године", наводи се у извештају.

Прочитајте ОВДЕ како ће Британци штитити своје националне интересе на Балкану?

Извор: Б92/Данас