Кривични поступак против Богољуба Карића окончан је 2016, после десет година, јер је наступила застара кривичног гоњења, односно, прошао је законски рок у коме су државни органи могли да га осуде. Истрагу је започело Окружно тужилаштво у Београду (данашње Више тужилаштво), због наводног извлачења новца из предузећа Мобтел, коју су Карићева фирма БК Траде и државна фирма ПТТ Србија основали 1994. године, с циљем увођења мобилне телефоније у Србију.

Оптужница против Карића и још 15 особа је подигнута 2010. године, три године касније је преквалификована, али суђење пред Вишим судом у Београду никада није почело. Виши суд је у јануару 2016. године донео решење о обустави поступка због застарелости.

Према подацима Врховног касационог суда, у Србији је током 2015. и 2016. године укупно застарело 930 кривичних предмета, међу којима је и Карићев случај. Од тога, пред основним судовима је застарело 898, а пред вишим 32 предмета.

Виши судови воде поступке за тежа кривична дела, за која су запрећене веће казне. Иако су у протекле две године имали само 32 застарела случаја, у јавности се често могао стећи утисак да је таквих случајева било много више. Један од разлога за то је и чињеница да су виши судови водили неке од најзначајнијих судских поступака, од којих неки и јесу застарели.

Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) је од виших судова прикупио податке по којима је од 1. јануара 2015. до 1. августа 2017. године застарело најмање 19 предмета вођених због седам коруптивних кривичних дела: примање и давање мита, проневера, кршење закона од стране судије и тужиоца, трговина утицајем, као и злоупотреба службеног, односно, положаја одговорног лица.

Случајеви који су вођени због сумње на озбиљну корупцију а који су застаревали, делимично или потпуно, обично су обухватали већи број оптужених, углавном за злоупотребе положаја, па су самим тим укључивали и финансијске истраге. Саговорници ЦИНС-а оцењују да су управо ово разлози који утичу на то да предмети трају дуго и на крају не добију епилог. Као проблем наводе и неефикасни правосудни систем.

Професор Правног факултета у Београду Горан П. Илић каже да је један сегмент застаревања предмета питање правне сигурности осумњичених људи, али да је други то што се у оваквим случајевима показује губљење поверења у правосудне институције, “да оне нису у довољној мери спремне, способне, квалификоване (…) чак и независне и самосталне да се изборе са тим проблемима.”

Застарелост кривичног гоњења је институт по ком, након одређеног броја година, полиција, тужилаштва или судови морају обуставити поступак који воде против осумњичених. Застарелост може наступити и за издржавање санкција.

Према речима професора Правног факултета Горана П. Илића, државни органи морају да реше да ли је неко извршио одређено кривично дело „а ако они то не ураде у одређеним временским оквирима онда је питање колико је закаснела правда уопште више и правда”.

Лидија Комлен Николић, преседница Етичког савета Удружења тужилаца Србије, каже за ЦИНС да проблем застаревања није повезан само са функционисањем тужилаштава и судова, већ и других државних органа, попут полиције, пореске полиције и финансијских институција.

„Окончавање поступака констатовањем да је наступила застарелост кривичног гоњења сигурно не показује да је борба против корупције ефикасна. Поготову кад се имају у виду високо профилисани предмети, за које је јавност заинтересована“, наводи Комлен Николић.

Поступак против Станка Суботића, који је био оптужен за шверц цигарета током деведесетих година, делимично је окончан ослобађајућим пресудама а делимично одбијањем оптужби због застарелости. Прва оптужница у овом предмету подигнута је 2007. године, а мењана је 2011. и 2013. године.

Суботић је, заједно са некадашњим директором Савезне управе царина Михаљом Кертесом и још 13 особа, био оптужен да је током 1995. и 1996. у Југославију увозио цигарете кршећи царинске прописе и уз помоћ фалсификованих царинских исправа. По једној тачки оптужнице држави је нанета штета од око 22 милиона тадашњих немачких марака.

Октобра 2011. године донета је прва пресуда: 13 особа, укључујући и Суботића, је осуђено на затворске казне а двоје је ослобођено. У фебруару 2013. године Апелациони суд у Београду укинуо је ову пресуду и суђење вратио на почетак, наводећи да фотокопије докумената не могу да се користе као докази.

Нова пресуда Посебног одељења Вишег суда донета је 18. јула 2014. године, када су осумњичени ослобођени једног дела оптужби, док је други део, који се односио на 1995. годину, одбачен због наступања застарелости. Апелациони суд је потврдио ову пресуду у новембру 2015. године.

Међутим, Врховни касациони суд је касније, после жалбе Тужилаштва, утврдио да је овом пресудом, у ослобађајућем делу, закон прекршен у корист Суботића и осталих, пошто Апелациони суд поново као доказе није прихватио фотокопије.

Оптужби је у овом предмету ослобођен и Михаљ Кертес, против кога су 2014. године, у другом поступку, застареле и оптужбе за изношење државног новца на Кипар деведесетих година.

Према речима Лидије Комлен Николић из Удружења тужилаца, један од проблема који доводи до застаревања у предметима попут ових је и то што поступак обично започиње након што је протекао дужи временски период након извршења кривичног дела.

„Ова ситуација доводи до тога да добар део доказа, који је био лако доступан у кратком временском периоду након извршења је сад теже прибавити и подразумева дужи поступак“, навела је Комлен Николић.

Један од дуготрајних судских поступака, кога су такође обележила застаревања против оптужених, јесте суђење за такозвану “аферу Индекс”.

Оптужница у овом предмету подигнута је 2007. године, допуњена 2008. и 2010, против укупно 94 особе, међу којима су и професори Правног факултета у Крагујевцу. Осумњичени су за продају испита у замену за новац или скупе поклоне попут вискија или парфема.

Десет година касније, пресуде још нема, рочишта су више пута одлагана, поступак је због застарелости укупно обустављен против висе од пола осумњичених, од чега против 18 у протекле две и по године. Изношење одбрана почело је септембра 2009. године, док је у јуну 2013. године почело читање писмених доказа.

Поступак се води пред Вишим судом у Смедереву, а из Вишег тужилаштва у овом граду наводе да су се догађаји из овог случаја одиграли од 2002. до 2007. године, па је због тога застарелост наступила у периоду од 2012. до 2017. године.

“Због примене тзв. новог Законика о кривичном поступку, због штрајка адвоката 2014. године, због избора судија поротника, због чега је главни претрес почео изнова почетком 2015. године, кривични поступак није окончан и сада је у фази извођења доказа читањем и увидом у прикупљене писмене доказе”, наводе из смедеревског Вишег тужилаштва у писаном одговору.

Велики број особа обухваћених истрагом такође је један од проблема на које су указали саговорници ЦИНС-а, говорећи о узроцима застаревања предмета.

“Идеја да ви сада покушате да једним оптужним актом обухватите скоро 100 имена, сама идеја да ви морате имати не знам колико присутних људи у тој судници, па се онда проблеми и са судницом јаве, ту апсолутно не морате да будете кривично-процесни маг па да вам буде јасно да је тако нешто готово осуђено на застаревање”, каже Горан П. Илић, професор Правног факултета у Београду.

Крајем 2016. године окончана је друга истрага против Богољуба Карића, такође започета 2006. године, због наводног наношења штете Јавном предузећу ПТТ Србија, настале тако што је фиктивно увећана вредности имовине коју је Карићев БК Траде требало да унесе у Мобтел. Тужилаштво за организовани криминал је је сумњичило Карића и његове сараднике да су добит која је потицала од Мобтела преко приватне фирме пребацивали на приватне рачуне. Међутим, одустали су од даљег гоњења наводећи да докази нису потврдили њихове сумње.

Према истраживању ЦИНС-а из јуна 2017. године, у овој истрази седам година ниједан документ на страном језику није био преведен, а готово сваки покушај прибављања документације трајао је месецима или годинама. Између 2007. и 2015. године није било ниједног саслушања.

Тужилаштво је у саопштењу из децембра 2016. године као главни разлог обуставе истраге навело да је ново вештачење, из претходне године, показало како БК Траде није прибавио противправну имовинску корист. Исти документ који је вештачен тада, већ је био анализиран 2011. године.

За Карићем је од 4. фебруара 2006. године била расписана потерница, а у Србију се вратио након што је истрага обустављена, неколико дана пред дочек 2017. године. Новинарки ЦИНС-а је о овој истрази рекао:

„Политика је држала овај случај са циљем да никада нико не уђе од нас и не дође до суда. Ако би пошли на суд, подигли процес и доказали невиност, што је сигурно да би се десило (…) држава би имала огромне штете. И онда кад је отишла власт једна, друга, трећа, шта им је остало? Само је остало да обуставе поступак, који ионако маја месеца застарева.“

ЦИНС је податке о застарама током поступака за коруптивна кривична дела покушао да прикупи и од тужилаштава. Према подацима које су тужилаштва доставила ЦИНС-у, током нешто више од две и по године истраге су обустављене против укупно 35 особа.

Ови подаци нису обухватили тужилаштва попут београдског Вишег, које је навело да их не поседују јер електронски уписник који користе ”не познаје посебну назнаку за предмете код којих је обустављена истрага услед застарелости кривичног гоњења”.

„Не постоје статистички подаци на нивоу тужилаштва, у погледу застаре, зато што се у више од 90% случајева застара констатује у току судског поступка“, објашњава Лидија Комлен Николић из Удружења тужилаца.

Према њеним речима, тужилаштва би требало да имају податке о застарелим поступцима, а ова би евиденција била и својеврстан вид контроле ажурности у поступању тужилаца.

Прочитајте ОВДЕ све о тајном списку непожељних Срба у Америци.

Извор: ЦИНС