Преносимо делове од којих су неки најцитиранији на друштвеним мрежама. Када сте након три и по године коначно изашли на слободу, да ли сте уочили да се нешто променило на северу Косова?
Да, ситуација се променила на горе. Невероватан је осећај угрожености, страха код народа. Од стотинак људи са којима сам разговарао током првих пар недеља на слободи, нема ниједног који у првих пар реченица није поставио питање безбедности. Да се одмах разумемо: ти људи се не боје Албанаца него Срба, локалних кабадахија и криминалаца који се возе у џиповима без таблица. Дрога се продаје на сваком ћошку, сваки родитељ стрепи због тога. Било је тога и раније, али не у оволикој мери и нису се ти људи понашали бахато као сада. Полиција све то гледа и не реагује, па се грађани осећају незаштићено, иако су у косовској полицији на северу све наши људи, Срби. Неки од њих су искусни полицајци који су раније радили за МУП Србије, али ни они не раде ништа.
Илустрације ради, у последњих пар година у Митровици смо имали преко педесет случајева паљења аутомобила, бацања ручних бомби и два неразјашњена убиства. Све се то дешава на територији од два и по квадратна километра, која је потпуно покривена сигурносним камерама. Очигледно је да се полиција боји да се не замери починиоцима, или су починиоци увезани са безбедносним структурама. Неки кажу да је полиција просто неспособна, али тешко ми је да поверујем у то. Мислим, јесу они неспособни, али не баш толико.
Имали смо вест да је и руски председник Владимир Путин преко своје странке (Јединствена Русија) подржао улазак Српске листе у косовску владу.
То је била превара. Они су, у ствари, у делегацију СНС која је отпутовала у Москву уврстили човека из Српске листе, а онда то представили као подршку Путина уласку у коалицију са Харадинајем и, што је још горе, подршку Путина Српској листи на локалним косовским изборима. Русија је преко свог Министарства иностраних послова ту "вест" одмах демантовала. То је таква срамота да се не може речима описати. Пролазио сам пре неки дан поред споменика Шчедрину (руском конзулу који је почетком двадесетог века убијен на Косову) у Митровици и учинило ми се да се и он зацрвенео од стида. Нико нема право да се зарад јефтиних политичких поена поиграва са Русијом ни са било којом државом чија нам подршка треба.
Како вам изгледа Вучићев позив на унутрашњи дијалог о Косову?
Мислим да је то добра идеја, мада је могло и раније. Немам разлога да сумњам да ће тај дијалог бити отворен и свеобухватан као што је најављено, али мислим да није добро да буде временски ограничен. Косово је сувише осетљива тема да би се решавала на брзину. Сем тога, важно је да се укључе све странке, велике и мале, невладине организације, Црква... То је неопходно да би се спречило да садашња власт, а сутрашња опозиција, донесе неку одлуку коју ће нова власт поништити, па онда све из почетка. Потпуни консензус се никада неће остварити, али важно је да се што више политичких субјеката слози. Управо су нас честе промене политике према Косову довеле довде где смо стали. Понављам да не треба журити, јер у овом тренутку ионако немамо озбиљног преговарачког партнера у Приштини пошто је тамошња власт нестабилна, и проћи ће бар година или две док се ствари не рашчисте. Ако будемо журили, једино чему можемо да се надамо је признање независности Косова.
Бриселу се, међутим, жури, а темпо нормализација односа са Косовом је одлучујући фактор у европским интеграцијама Србије...
Да, али ми у процесу европских интеграција пре свега треба да се усредсредимо на унутрашње реформе, да уредимо државу тако да она личи на чланице ЕУ. Уосталом, и да сутра признамо Косово, у ЕУ свакако не бисмо ушли пре 2025. Према томе, чему одмах жртвовати нешто што је толико битно за наш идентитет само да бисмо после годинама седели у магарећој клупи ЕУ?
Ви сте недавно изнели став да би најбоље било да се Косово решава по кипарском моделу. Зашто мислите да би то било прихватљиво за Брисел, када они стално понављају да неће нови Кипар у ЕУ?
Кипарски модел није решење, али је добар начин да се приступи једном деликатном питању. Брзоплети потези би лако могли да доведу до неконтролисаног сукоба, а то никоме није у интересу. Ја знам да они Косово виде као темпирану бомбу и хтели би да кроз процес нормализације што пре уклоне детонатор, али могло би да се деси да уместо детонатора изваде осигурач, па да дође до детонације. Не треба чачкати тако осетљиву ствар. А сем тога, све док је КФОР присутан, нема опасности да дође до озбиљног српско-албанског сукоба. Не видим ниједан озбиљан разлог да се постојеће стање, које није идеално али је стабилно, не одржава све док се не нађе трајно решење, па нека то траје још десет година ако треба. У ствари, жури се само појединим чланицама и неким бирократама у Бриселу, а ЕУ нема усаглашен став и неће га имати док све чланице не признају Косово.
Сами сте на почетку овог разговора указали да постоји разлог да се север Косова сам уруши, због лоше политике и тешке економске ситуације која подстиче исељавање. Да ли сте сигурни да ће за десет година на северу уопште бити довољно Срба да би се одржали као заједница?
То је реална опасност, и ја овај интервју дајем у нади да ће га неко прочитати и да ће држава почети да третира Косово као стратешко, а не партијско питање. Општине на северу морале би да буду пример законитог рада и добре управе. Уместо тога, Влада Србије указом смењује ректора Универзитета, што нигде на свету није дозвољено. Одлазе интелектуалци, лекари, инжењери, јер не виде перспективу, а не виде је ни многи други.
У Београду као да не схватају да Срби на Косову, без обзира на унутрашње разлике, нису и никада не могу да буду опозиција власти у Србији. Ако наставе да нас третирају као до сада, може да се деси да исцуримо, па ћемо сви бити у Србији, а Србија ће имати много озбиљнији проблем са Косовом. Крајње је време да престанемо да се играмо са озбиљним стварима.
Прочитајте ОВДЕ шта је Ивановић рекао у свом последњем интервјуу?
Извор: Време
