Пише: Радован Караџић Српска интелектуална, научна и културна елита, у време комуниста уздржана и далеко од власти, подржала је Српску демократску странку, притом утичући на уобличавање њене политике. Политички савет СДС је био једна мала академија наука, толико је било одговорних и паметних људи у њему који су разумевали хрватске и муслиманске потребе и узимали их у обзир при избору решења. Верујем да је и иза хрватских политичких странака у БиХ стала њихова елита, али о томе не знамо много пошто је водећа хрватска странка ХДЗ била део исте странке из Хрватске (на чијем челу је био Фрањо Туђман). Са г. Изетбеговићем смо се могли договорити да није било притисака отуђених центара моћи у СДА и неких страних ментора. Г. Изетбеговић ме је уверио да се "исламизација муслимана" односи само на муслимане, не на Србе и Хрвате. Ја сам имао разумевања за ту потребу и помишљао сам да ни Србима не би шкодило мало "христијанизације", то јест мало више духовности, да нам се деца не опредељују за далеке верске покрете као што су јога, будизам и слично, које имају свакодневну духовну праксу. Има је и православље, "исихазам", којим се може постићи и више него јогом, али се о томе не зна довољно, а то је наша највећа резерва којом се не користимо. Због тога разумевања ја сам постајао ближи са г. Изетбеговићем, па сам и прве изјаве и текстове испунио оптимизмом о заједничком животу Срба и муслимана.

Тајне везе

Али на г. Изетбеговића је неко извршио дуготрајан и упоран утицај, притисак да се бори за "сто посто Босне" и то је довело до рата. Већ од јуна 1991. муслиманска елита, нажалост, није била у СДА јер се издвојила у Муслиманску бошњачку организацију (МБО), која је била интелектуално и политички супериорнија и коректнија од других муслиманских странака и са којом смо ми Срби били на путу да постигнемо историјски српско-муслимански споразум, који је пропао зато што га се СДА одрекао крајем августа 1991. Због настојања да обезбеди "сто одсто Босне", настале су невиђене нерегуларности у вршењу заједничке власти, преваре и подметања, тајно организовање и наоружавање, тајна обука чланова СДА у Хрватској, формирање Патриотске лиге и Савета за одбрану муслимана као његовог политичког штаба. Резултат је познат: близу 100.000 непотребних и узалудних жртава. Наше, српске жртве су најмање узалудне и благословене су пред богом зато што су браниле и одбраниле оно на шта су Срби имали право и без чега их не би било: слободу, идентитет и сувереност у својој земљи, што нам је признала међународна заједница и пре рата, од Лисабонског преко свих других до Дејтонског споразума.

Само наш рат

Раније су грађански ратови следили спољну агресију, међународне ратове и није било ниједног спољног рата код нас, а да није био праћен грађанским, међусобним ратовима. Овај рат је био "само наш", то јест за гнусне злочине не могу се окривити страни окупатори и ти злочини су били само наши. Ипак, и овај рат је био у склопу међународног натезања око прекрајања света и стварања новог светског поретка. Тако смо се и у овом рату борили уместо великих сила, то је био "рат преко посредника". У Србији и у Црној Гори антагонизми су имали извор у идеологији, комунисти против ројалиста, али у западним југословенским крајевима су упечатљивији били етнички, верски и културни антагонизми, уз знатно веће страдање цивила и нејачи, што их увек чини крајње нељудским. Највећа сличност је у "избору" актера које време одабере да воде главну реч у нељудскостима. Адил Зулфикарпашић је причао да се одлучио на разговоре са нама када је чуо мој одговор на питање да ли се више бојим Хрвата или муслимана: "Ја се највише бојим наших будала", јер се и он највише бојао својих будала.

У рату и мирни полуде

Сумирајући ратне године, први председник РС је написао: - Такво време обавеже стварне и одговорне патриоте који се жртвују за своје најближе и њихове вредности, али и прозове оне који су спремни на све. У сваком народу постоји приближан проценат патолошких личности, неприлагођених људи, криминалаца, који изађу на сцену и кад струје нестане у мегаполису као што је Њујорк, па се за ноћ-две десе ужаси. У ратовима и мирни људи знају да полуде када изгубе некога драгог. Тој "припремљености" за злочине много је допринела и Титова доктрина "наоружаног народа", по замислима Маркса, креирана у страху од Совјета, али су последице погодиле управо "наоружани народ".

Чињенице

децембар 1990. Изетбеговићу Југославија била неприкосновена, залагао се за њен опстанак јануар 1991. кренуо у кампању за независност Босне јул 1991. некадашњи председници Хрватске, Словеније и БиХ Фрањо Туђман, Милан Кучана и Алија Изетбеговић договорили напад на ЈНА април 1992. почео рат у Босни, окончан у новембру 1995. потписивањем Дејтонског споразума децембар 1992. одржана скупштина Републике Српске, за првог председника изабран Радован Караџић, а за потпредседнике Биљана Плавшић и Никола Кољевић.  Политички тестамент Радована Караџића можете прочитати ОВДЕ. Извор: Српски Телеграф