Када руски председник Владимир Путин упути похвале свом севернокорејском колеги Ким Џонг Уну, кога амерички председник Доналд Трамп карактерише као “малог ракетног човека“ са “малим дугметом“, то је уједно и симболично и значајно за односе између САД и Русије.
На састанку са руским уредницима прошлог четвртка у Кремљу, Путин је о Киму рекао следеће:
“Мислим да је Ким Џонг Ун очигледно добио ову рунду. Постигао је свој стратешки циљ. Има нуклеарне бојеве главе, а сада има и ракету са глобалним дометом и до 13.000 километара, која може да стигне готово до било ког дела света, или барем на територију његовог потенцијалног противника. А сада жели да рашчисти, изглади и смири ситуацију. Он је лукав и зрео политичар.“
“Међутим, требало би да будемо реални и да поступамо изузетно пажљиво. Ако желимо да постигнемо тежак циљ денуклеаризације Корејског полуострва, то би требало да урадимо дијалогом и разговорима… можемо испунити ову мисију ако све странке, укључујући и Северну Кореју, постану уверене да им се безбедност може гарантовати и без нуклеарног оружја.“
Једноставно речено, Путин је честитао Киму што је навео Трампа на погрешан пут, док се истовремено фокусирао на постизање кључног циља “осигураног узајамног уништења“ (МАД) у односу на САД. Ким сада има нуклеарне бојеве главе и систем испоруке. Од сада, денуклеаризација Северне Кореје може бити могућа само ако САД и Северна Кореја “постану уверене да њихова безбедност може бити загарантована и без нуклеарног оружја“.
Путин је мислио да мале земље са акутним осећајем рањивости прибегавају нуклеарном путу као асиметричном одговору на претње. Његово упозорење је дошло уочи Трампове важне одлуке у петак да задржи САД у нуклеарном споразуму са Ираном, одустајући од санкција до 12. маја.
Сличности су упечатљиве. У оба случаја заправо не постоје војне опције за САД, осим опција које ризикују огромно уништење њихове сопствене имовине и људске животе.
Капацитет Ирана да спречи америчку агресију није ништа мањи од капацитета Северне Кореје. Обе земље су се осећале приморано да крену нуклеарним путем због егзистенцијалне претње коју им представљају САД. Национализам се претворио у антиамериканизам и никаква количина демонизације не може сакрити ту непријатну истину.
Путин је нагласио да је Москва прозрела западни покушај да се “униште“ односи Русије са Ираном и Турском, додајући да ће они “показати солидарност једни према другима“.
Опет, Русија се поставља тако да може да делује ако преговори између две Кореје добију на значају – проширењем транс-сибирске железнице преко Северне Кореје до Јужне Кореје, као и изградњом нафтовода и гасовода који повезују Сибир и далеки исток Русије са корејским тржиштима.
У ширем плану, Путин је, без сумње, имао у виду тренутне руско-америчке преговоре о новом СТАРТ-у (Споразум о смањењу стратешког наоружања). Заправо, оне је поменуо ове преговоре као додатак својим похвалним коментарима о Кимовом стратешком пркосу Америци.
Вашингтон инсистира на томе да задржи право да унилатерално преобрати неке од својих возила за испоруку (авионе и подморнице) и силосе, док Москва тврди да постојећи споразум конкретно даје Русији привлегију да одобри такве конверзије и увери се да оне немају “потенцијал избијања“ – другим речима, да се силоси, авиони и подморнице не прилагођавају за лансирање нуклеарног оружја.
На крају, Путинова похвала Кимове памети у надмудривању САД-а је чињеница, али такође садржи и ширу поруку за америчке елите. Путин је навео примере Северне Кореје и Ирана (и Турске) како би означио геополитичку стварност да ће се успротивити Америци у њиховом покушају (према Трамповој Стратегији националне безбедности 2017.) да промене глобалну стратешку равнотежу у своју корист.
Шира суштина Путинове поруке је била та да је крајње време да америчке елите схвате да није паметно тражити “апсолутну доминацију“ у овом међународном систему.
Зашто Кина и Русија нису позване на састанак о Северној Кореји? САД прети последицама Москви и Пекингу, а како они узвраћају погледајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
