И хрватска и словеначка јавност већ је научила имена тамошњих рибара и њихових бродова, јер не силазе с екрана, пише хрватски Вечерњи лист.
То је наравно површински део приче о хрватско-словеначкој граници на мору у којем се међудржавни спор своди на судбину укупно 60 рибара с обе стране. Копарска лука очекује 10 милиона евра добити; два одсто мање него лани. Како је улов у ово доба године никакав, рибари следећих дана неће нити излазити на море, па ће тиме и нестати “главни” извор приче за медије.
Прави разлог напетости и права позадина налази се десет до двадесет километара северније, где се налазе луке Копер и Трст, које се такмиче у преузимању примата највеће луке југа ЕУ. И сваке године улажу стотине милиона евра у доградњу своје инфраструктуре. Већ сада уским морским пролазом кроз хрватско море годишње пролазе милијарде евра роба, а за коју годину промет ће порасти 50 одсто, пише Вечерњи лист.
Поготово кад Словенци доврше градњу другог колосека брзе пруге, што финансира ЕУ и Мађарска, која сама улаже 250 милиона евра. Трст је главна лука и за Пољску, као што Копар постаје главна извозна лука за моћну немачку аутомобилску индустрију. Кроз Копар је само прошле године прошло 800.000 аутомобила у оба смера, као и 800.000 контејнера. Кроз Копер годишње прође 26.000 возова! Зато аналитичаре није изненадило што се у првом минуту заоштравања спора Хрватске и Словеније одмах јавила Немачка и стала на страну Словеније. А у другом минуту јавила се и Европска комисија и показала веће разумевање за словеначке него за хрватске ставове.
Једноставније речено, спор око хрватско-словеначке границе на мору не односи се на рибе колико на интересе великих компанија и држава које не желе да Хрватска буде у позицији угрожавати им слободу пролаза према Трсту и Копру. То је геостратешки сурова истина која није емотивна, него искалкулирана тиме што Хрватска, за разлику од Словеније, није део тог великог бизниса и уходаних промета. Него се и даље бори с титулом малог и непоузданог привредног партнера.
То што је Хрватска изван ове игре њена је кривица. Радили смо сами против себе када смо допустили да некадашња најјача севернојадранска лука Ријека знатно заостане за Копром, који већ сада врти двоструко више промета. Скорашњим довршетком новог колосека Копар ће још више надвисити Ријеку.
За разлику од Хрватске, Словенија је одавно испланирала стратегију развоја инфраструктуре и директно спајање на доток индустријских и свих врста роба из великих европских држава. То што су те државе у економији и инфраструктурно и енергетски повезане са Словенијом и Копром преточиће се сада и у политичку потпору Словенији у актуелном спорењу с Хрватском.
Све ове године у свим хрватским владама очито никога није забрињавало то инфраструктурно самосакаћење Хрватске. Напротив, када су неке земље попут Кине и Јужне Кореје готово молиле хрватске владе да их укључе у градњу железница и ширење лука у Ријеци и Плочама, биле би глатко одбијене. Време које долази показаће да је Хрватска управо овде, на свом терену, изгубила на снази, а тиме знатно ослабила и свој политички положај данас када се решава морска граница на северном Јадрану. Те окрутне чињенице, међутим, не значе да би хрватска Влада сада требало да слегне раменима, него да се постави у позицију за политичку трговину. Ако моћне земље ЕУ желе сигуран трговачки правац, мора и Хрватска од тога имати знатне економске користи.
Што значи да Хрватска мора захтевати да и луке Ријека и Плоче добију једнаку подршку ЕУ као што су их добили Копар и Трст. То што је у међувремену највећи појединачни власник луке Ријека постала компанија из Пољске говори томе у прилог.
Не пробудимо ли се, доживећемо честу судбину оних наших грађана који поседују вредне грађевинске парцеле, на којима не граде, него им је земљиште зарасло у шикару, а када се након година небриге појаве, виде да су суседи саградили куће и да је сваки притом “грицнуо” покоји метар њиховог земљишта.
Прочитајте ОВДЕ какав се то рат живаца одвија у Пиранском заливу?
Извор: Вечерњи лист
