Сиријска криза се временом рађала ношена на крилима добро нам познатог Арапског пролећа, које је започело као такође народни протест против некадашњег председника Туниса Бен Алија, који је потом био приморан да напусти Тунис и побегне у Саудијску Арабију. Но, вратимо се теми. Како је време одмицало, тако је и интензитет демонстрација постајао све јачи, па је дошло и до првих сукоба, када су демонстранти пуцали на војску и полицију, а она узвратила ударац. Сукоб је постајао све јачи, а окршаји су били све крвавији широм земље. Како је рат постао неминован и реалност, опозиција је у почетку имала више успеха да би се поједини њени делови временом одметнули у још радикалније групе попут Ал Нусра фронта, а касније и радикалније Исламске државе. Овај рат је јединствен по томе, што у њему и неочекивано, постаје могуће. Сукоб пун изненађења и чудних савезништава. Главне струје укључене у рат су, на једној страни, Сиријска арапска армија (САА) - подржана од стране Руске Федерације, либански Хезболах, формације иранских и авганистанских шиитских добровољаца, као и ирачких шиитских милиција, с друге стране имамо Курде и њихове Народне одбрамбене јединице, СДФ (Сиријске демократске снаге), подржане, барем још увек од стране САД. Трећу групацију чине различите сунитске опозиционе групе попут најпознатије (са чијом појавом је и започео читав хаос у земљи) Сиријске слободне армије (ФСА), подржане од Турске на северу и САД на југу Сирије и њима сличне мање фракције. Четврту и сигурно најрадикалнију групу чине Ал Каида (Хаџат Тахрир ал Шам и сл.) и Исламска држава које се боре за увођење салафијског и најрадикалнијег исламског уређења по узору на оно из времена првог Калифата и Посланика Мухамеда. Све поменуте фракције су тренутно у неком облику међусобне па чак и унутрашње конфронтације, али је та конфронтација негде отворени сукоб, а негде се заснива на међусобним оптужбама. Ова 2017. година је свакако година великих промена у Сирији када је реч о првенствено успесима сиријске војске, Русије и заједничких савезника у борби против тероризма и група попут Ал Каиде и Исламске државе. Ту треба споменути и велики продор и успех Курда као америчких штићеника и њихову територијалну експанзију од севера ка југу, истоку и југоистоку Сирије. Потом, смиривање амбиција Турске за војним ширењем на сиријској територији (уз руску иницијативу). Не смемо заборавити и контекст израелско-иранског за сада још увек вербалног сукоба на територији Сирије, јачање утицаја Техерана у Дамаску, Багдаду и Бејруту, нарочито је узнемирио Бењамина Нетанијахуа, израелског премијера, који је спреман на договор чак и са најрадикалнијим сунитским струјама и вахабитском саудијском вођством, како би у корену сасекао било какву могућност стварања и јачања шиитског утицаја на Блиском истоку и на границама Израела. С друге стране, однос на релацији Путин-Трамп по питању Сирије, је показао мању заинтересованост америчког председника у односу на његовог руског колегу. Трамп је за разлику од свог претходника Барака Обаме (који је подржавао милитантну сунитску опозицију), подржао Курде с циљем сламања Исламске државе и ширења америчког утицаја кроз помагање курдских сепаратиста, но, и ту се може много тога више приписати актуелној администрацији него самом Трампу, који је више окренут питању шта чинити са Северном Корејом и појединим латиноамеричким државним системима. Путин је свакако, преокренуо из корена ситуацију у Сирији, ангажујући огромне војне ресурсе како би неман Исламске државе била поражена. То је укључило на стотине па и хиљаде налета руских бомбардера и ловаца, ангажовање флоте у Медитерану, прекаљених елитних руских одреда обучених за услове пустињских борби, као и добровољаца, деминера, у опсежној и не тако једноставној операцији чишћења централне и источне пустињске области Сирије од џихадиста Исламске државе. Не требамо заборавити значајно учешће иранских шиитских бораца који су у значајној мери, вођени и верским набојем Сиријски рат схватили и те како лично као могућност да се наплате дугови из блиске, али и оне далеке прошлости у време настајања и ширења ислама. Тема овог текста није разматрање исправности или анализа поступака војних сила укључених у сукоб, мислећи на Русију, Иран, Кину, САД, Саудијску Арабију и Израел. Тема овог текста јесте дванаестомесечни приказ најзначајнијих догађаја који су обележили рат у Сирији током ове 2017. године, одакле ћемо извући, прво, за сваки од 12 месеци по један најважнији догађај, а онда на крају, сумирати оних пет најзначајнијих. Почнимо тако редом:

Јануар:

У јануару је започела обнова Алепа, израелски авиони су бомбардовали војне објекте у Дамаску, истовремено у Мосулу трају борбе за чишћење источних делова града од џихадиста ИД, тих дана Москва и Дамаск су потписали споразум о модернизацији и проширењу руске поморске луке Тартус за наредних 49 година. Крајем јануара су почели мировни преговори у Астани о окончању рата у Сирији. Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп наређује ваздушне ударе на ИД и Ал Каиду у Идлибу и на истоку Сирије и у Ираку. Крајем јануара је источни Мосул у суседном Ираку био потпуно ослобођен од џихадиста. Русија је током месеца јануара представила и нацрт новог сиријског Устава. У међувремену, трају борбе за ослобођење Палмире. Русија интензивно шаље војне снаге у помоћ сиријској војсци, а крајем јануара је ослобођена долина Вади Барада. Најважнији догађај у јануару је: Почетак мировних преговора о Сирији у Астани

Фебруар:

Американци жестоко бомбардовали Идлиб и упориште терориста Хаџат Тахрир ал Шама, у исто време руске ваздухопловне снаге су интензивно гађале положаје џихадиста ИД у Деир ез Зору. Курди добијају војну помоћ од САД. Техеран даје зелено светло Русији за коришћење иранских аеродрома у сврху напада на ИД. У међувремену се одвијају страховите борбе за Раку - између Курда и ИД, воде се борбе и за Ал Баб - између турске војске и ФСА, на једној и ИД на другој страни. Током фебруара су почеле да се појављују информације о рањавању и смрти вође ИД, Ал Багдадија. Москва је у фебруару распоредила још један батаљон војне полиције у Сирији. У исто време бесни прави унутар-џихадистички рат у провинцији Идлиб. Средином фебруара креће велика офанзива ирачких снага и њихових савезника на западни Мосул. Турске снаге и побуњеници ФСА заузели су град Ал Баб. Сиријска војска преузима контролу над важним градом Ал Тадефом. Путин похвалио преговоре о Сирији као успешне, Ердоган је у међувремену послао значајне трупе на север Сирије. Крајем месеца, Русија и Кина стављају вето на резолуцију УН уперену против сиријских власти.  Најважнији догађај у фебруару је: Слободна сиријска војска (ФСА) и турска војска заузеле су град Ал Баб.

Март:

Лидер ИД Абу Бакр ел Багдади признао пораз ИД у недавним борбама. Сиријске оружане снаге су уз помоћ руске авијације ослободиле Палмиру. Нови споразум о прекиду ватре у Источној Готи ступио је на снагу.  У главном граду Казахстана почела је трећа рунда сиријских преговора. Сиријска опозиција је прво одбила учешће на мировним преговорима у Астани, али су касније ипак послали пет представника на мировне преговоре у Астану. Џихадисти Хаџат Тахрир Ал-Шама покренули су велики напад у источном делу Дамаска, нападајући положаје Сиријске арапске војске (САА) унутар области Џобар у близини Ал-Кабуна. Курдске СДФ снаге напредују у операцијама према Табки и Раки. За време операција Курда према Раки, САД су у више наврата бомбардовале овај град доприневши великом броју цивилних жртава. Током марта је беснела и офанзива ХТС-а (Ал Каиде) на Дамаск, па је чак погођена и руска амбасада, али је терористички напад срећом претворен у контра офанзиву сиријских трупа према источној Готи. Најважнији догађај у марту је: Ослобођење Палмире

Април:

САД су по наређењу Доналда Трампа, 7.априла извеле ваздушни напад на Сирију баражом крстарећих ракета као одговор на „напад хемијским оружјем на цивиле у тој земљи“. Русија је позвала на хитну седницу СБ УН после америчког напада на Сирију. Тим поводом се огласио и руски председник Владимир Путин, који је изјавио да верује да амерички напади представљају озбиљну препреку стварању међународне коалиције за борбу против тероризма. Русија је затражила хитан састанак СБ УН, након ракетних напада САД на ваздухопловну базу у Сирији. После напада САД на базу сиријске војске Русија суспендује меморандум о спречавању инцидената и обезбеђивању летова авијације током операције у Сирији. Антонио Гутереш је замолио зараћене стране у грађанском рату у Сирији да се обуздају; сазвана је седница СБ УН чије је одржавање затражила Русија после америчког ракетирања сиријске базе. Марш солидарности се одвијао два дана у главном граду Туниса у знак подршке сиријском народу и председнику Асаду, након немилосрдног напада САД на ову земљу. Руски војни брод "Адмирал Григорович" наоружан крстарећим пројектилима запловио је ка обали Сирије након што су америчке снаге бомбардовале базу сиријске војске. На хиљаде људи окупило се испред канцеларије УН у Дамаску како би протестовали против САД.  Русија је уложила вето у СБ УН и блокирала усвајање пројекта резолуције о Сирији. У резолуцији коју је Русија блокирала, сиријска влада се позивала да обелодани планове летења и друге информације о војној операцији 4. априла, када је извршен напад на Хан Шејкун, а захтевао се и приступ ваздухопловним базама за истражитеље УН. Израелска авијација ракетирала је позиције сиријске војске у подручју Хан Арнаба у провинцији Кунејтра. Милитанти ИС преселили су своју самопроглашену престоницу из Раке у Ал Мајадин због учесталих ваздушних удара и офанзива сиријске војске. Најважнији догађај у априлу је: Доналд Трамп наређује напад на сиријски војни аеродром Шарјат

Мај:

Број насеља која су се придружила прекиду непријатељстава у ратом разореној Сирији достигао је близу 1.500. Раније су у Астану стигле делегације Русије, Турске, Ирана, власти и опозиције Сирије и експерти УН. Потом је делегација оружане опозиције Сирије на челу са Мохамедом Алушем, која није учествовала у трец́ој рунди преговора, стигла на разговоре у Астани. Учешће у четвртој рунди преговора о Сирији у Астани узео је и специјални изасланик генералног секретара УН за Сирију Стафан де Мистура. Јордан, као и САД, присуствују астанском процесу о Сирији у својству посматрача. Сиријски побуњеници обуставили су потом своје учешће у најновијој рунди мировних преговора који се уз подршку Русије одржавају у Казахстану. Курдске Сиријске демократске снаге (СДФ) заузеле су Табку.  Током маја је објављен Меморандум о стварању четири зоне безбедности у Сирији дуж безбедносних подручја како би се избегли директни војни сукоби. Русија је предложила стварање четири зоне за смањење тензија у Сирији: у провинцији Идлиб, северно од Хомса, у источној Готи и на југу земље. Русија је за обезбеђивање ових зона употребила своју војну полицију. Трампова администрација одобрила је тешко наоружање сиријским Курдима. Израелски министар Јоав Галант позвао је на убиство сиријског председника Башара ал-Асада, наводећи да за њега "нема места на овом свету". Амерички авиони су бомбардовали сиријске снаге како би "заштитили" Ал Танф на сиријско-ирачкој граници. Најважнији догађај за месец мај је: Успостављене су четири де-ескалационе зоне у Сирији

Јун:

Курдске Сиријске демократске снаге (СДФ), започеле су офанзиву на Раку. Сиријска арапска армија је објавила да се град Масканах, последње упориште Исламске државе у провинцији Алепо, сада налази под пуном контролом сиријских снага. Курдске милиције су преузеле велику брану Табка на реци Еуфрат. Коалиција на челу са САД је поново бомбардовала сиријску војску код Ал Танфа. Лидер Исламске државе убијен је у ваздушним ударима у Раки.  Лидер Исламске државе (ИС) Ибрахим Абу Бакр ал Багдади убијен је за време бомбардовања Ваздушно-космичких снага Русије 28. маја на југу Раке. У јуну је Иран ракетирао положаје терориста у сиријској провинцији Деир ез Зор. Исламска држава је дигла у ваздух Велику џамију Ел Нури у Мосулу;  Смењивање сиријског председника Башара ал Асада није више приоритет у решавању сиријске кризе и неопходно је фокусирати се на борбу против тероризма, изјавио је француски председник Емануел Макрон.  Портпарол председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, Ибрахим Калин, саопштио је да ће Русија и Турска можда послати своје војнике да надгледају зону деескалације у Идлибу на северу Сирије. Портпарол Израелских снага одбране (ИДФ) навео је на Твитеру да је неколико пројектила из Сирије пало на Голанску висораван. Израелске одбрамбене снаге су искористиле то као изговор да покрену моћан ваздушни напад на положаје Сиријске арапске војске (САА) близу града Ал-Бата у регији Голанске висоравни у Ал-Кунеитри.  Ирачки министар одбране изјавио је да су терористи Исламске државе елиминисани и протерани из свих делова града Мосула. Иран је саопштио да је лидер Исламске државе Абу Бакр Ал Багдади погинуо у руским ваздушним ударима.  Најважнији догађај у јуну је: Погибија лидера Исламске државе Абу Бакр ал Багдадија?

Јул:

У Казахстану је почела пета рунда преговора о Сирији под окриљем Русије, Ирана и Турске, а присутне су биле и делегације сиријских власти и опозиције. У улози посматрача присуствовали званичници САД и Јордана. Председник Русије Владимир Путин доставио је Државној думи на ратификацију протокол између Русије и Сирије о размештању ваздухопловне групе Оружаних снага Русије на територији Сирије. САД и Русија су постигли договор о прекиду ватре на југоистоку Сирије након сусрета председника САД и Русије Доналда Трампа и Владимира Путина на самиту Г20 у Хамбургу. Ирачки премијер Хајдер ал-Абади прогласио је победу у ослобођеном Мосулу по завршетку битке дуге готово девет месеци против џихадиста Исламске државе. Терористи Исламске државе су потврдили да је лидер ове групе Абу Бакр ал-Багдади мртав. Међудржавна офанзивна акција Сиријске арапске армије (САА), либанске војске и Хезболаха за протеривање џихадиста Хајат Тахрир ал-Шама (ХТС) са њихових последњих положаја дуж границе Сирије и Либана је у потпуности завршена. Након преговора одржаних у Каиру између представника Русије и умерене сиријске опозиције, уз посредовање египатске стране, потписан је споразум о функционисању зоне деескалације Источна Гота у Сирији. Сиријске демократске снаге (СДФ) под вођством Курда успеле су да заузму скоро пола Раке након више од месец дана офанзиве.  Најважнији догађај у јулу је: Договор Трампа и Путина о прекиду ватре на југоистоку Сирије

Август:

Прекршен договор о де-ескалацији између Русије и САД. Стратешки град Ал Сукна коначно је ослобођен из канџи Исламске државе. Израелски премијер Бењамин Нетанијаху изјавио је на састанку са руским председником Владимиром Путином да јачање иранских позиција у Сирији представља претњу за Израел али и цео свет. Десетодневна борба дуж либанске границе коначно се завршила, јер су терористи Исламске државе предали своје последње положаје и сиријској и либанској влади. Након недељу дана борбе, конвој с припадницима Исламске државе почео је, у складу са споразумом, да напушта сиријско-либански гранични регион у пратњи сиријске војске крећући се ка источној Сирији. Ирачки премијер Хајдер ал Абади прогласио је ослобођење града Тал Афара од терориста Исламске државе. Тал Афар, стратешки важан град на северозападу Ирака, који се налази близу границе с Сиријом, ослобођен је након што га је држала Исламска држава скоро три године. Елитне снаге Сиријске арапске војске (САА) су на 50 километара удаљености од града Деир Ез Зора након заузимања кључног града дуж аутопута Ал-Сукна - Деир Ез Зор (М20).  Најважнији догађај у августу је: Ослобођени градови Ал Сукна (Сирија) и Тал Афар (Ирак)

Септембар:

Одреди Сиријских демократских снага које подржавају САД ослободили су Стари град у сиријској Раки.Владине снаге су пробиле источни део града Деир ез Зора, који су припадници такозване Исламске државе држали под опсадом скоро три године. Башар ал-Асад честитао на победи код Деир ез Зора. Руски председник Владимир Путин честитао руској и сиријској војсци на победи у Деир ез Зору. Сиријски народ је у великом броју изашао на улице градова како би прославио историјски успех фудбалске репрезентације у утакмици против Ирана, који се поклопио са великим ратним успехом земље - разбијањем опсаде ИД над Деир ез Зором и крај трогодишње блокаде сиријског Лењинграда. Руски генерал Валериј Асапов погинуо је у Сирији. У Ираку је одржан референдум о независности Курдистана. Сиријска влада је одбацила референдум, ког осуђује и Ердоган упозоривши да је турска војска на ирачкој граници и да је спремна да предузме све "неопходне кораке". Више од 93 одсто гласача на референдуму у Ирачком Курдистану гласало је за независност региона. Руско Министарство спољних послова званично је објавило да одбацује покушаје регионалне владе Курдистана да се једнострано отцепи од Ирака.  Најважнији догађај у септембру је: Разбијена је трогодишња опсада џихадиста Исламске државе над Деир ез Зором Октобар: Бивши ирачки председник и курдски лидер Џалал Талабани умро је у Немачкој у 83. години. Талабани је био председник Ирака од 2005. до 2014. и кључна фигура у ирачком Курдистану. Истог месеца Хавиџа је у потпуности ослобођена од џихадиста Исламске државе. Исламска држава је обновила офанзиву у источном делу Хомса у покушају да од про-владиних снага преузме мали град Ал-Сукна. Сиријски председник Башар Ал Асад одбио да призна Курдистан. Сиријска војска је најавила опет отварање аутопута Деир ез Зор-Сукна у источном Хомсу након недељне операције против Исламске државе. Град Рака, који је био главно упориште Исламске државе, потпуно је ослобођена од терориста. Сиријска арапска војска (САА) потпуно је ослободила град Ал-Мајадин. Три недеље након референдума о независности ирачког Курдистана, ирачке снаге ушле су у стратешки град Киркук, натеравши курдске борце на повлачење. У Сирији је погинуо један од најпознатијих генерала владиних снага Исам Захредин, који је био одговоран за одбрану Деир ез Зора. Тело покојног генерала Исама Захредина стигло је потом у Дамаск, након што је превезено из провинције Деир ез Зор у источној Сирији. Сахрањен је у родном селу Тарба у провинцији Ал-Свеида. Генерал мајор Исам Захредин био је часно дочекан и испраћен на вечни пут у свом родном крају Ал-Свеиди, испред велике групе војника и цивила на покрајинском стадиону. Русија је  искористила право вета у Савету безбедности Уједињених нација, спречивши на тај начин обнову мандата комисији која се бави истрагом о коришћењу хемијског оружја у Сирији. Руски председник Владимир Путин изјавио је да је преко 90 одсто територије Сирије ослобођено од терориста. Најважнији догађаји у октобру су: Ослобођени су градови Ал Мајадин (Сирија), Рака (Сирија) и Хавиџа (Ирак), погибија генерала Исама Захредина

Новембар:

Ирачка војска је заузела град Ал-Каим из правца истока након што се пробила кроз пустињу западног Анбара. Познати ирански генерал мајор Касем Солејмани још једном се појавио на сиријском бојном пољу, овог пута да помогне Сиријској арапској војсци (САА) да сломе последњи отпор Исламске државе у провинцији Деир ез Зор. Ирачки премијер Хајдер ал Абади поставио је заставу Ирака на гранични прелаз са Сиријом. Сиријске власти освојиле су град Абу Камал смештен у долини Еуфрата на граници с Ираком. Исламска држава је повратила потпуну контролу над Абу Камалом, градом на истоку Сирије. Жестоки сукоби избили су на неколико фронтова у северозападној Сирији у суботу, када су се турске оружане снаге и курдске Сиријске демократске снаге (СДФ) сукобиле једна с другом. Џихадисти Хајат Тахрир Ал-Шама (ХТС) покренули су још један напад на своје бивше савезнике, припаднике "Харакат Ноуридин Ал-Зинкија".  Ирачка команда објавила је потпуно ослобађање града Ал-Раве у западном Анбару.  Сиријска војска је заједно са савезницима поново преузела контролу над Албу Камалом. Русија је предложила нови прекид ватре за 28. и 29. новембар, у Источној Готи у Сирији, који се налази у зони деескалације. Најважнији догађај у новембру је: Ослобођени су градови Абу Камал (Сирија) и Ал Каим (Ирак)

Децембар:

Израел извео ракетни напад на војне позиције у близини сиријске престонице Дамаска. Сиријска арапска армија протерала је ИС са читаве западне обале реке Еуфрат након неколико месеци борби. Ирачке оружане снаге су покренуле своју последњу операцију за елиминацију Исламске државе  из Ирака. Исламска држава стално напредује дуж осовине Хама-Идлиб у последње време, заузевши неколико градова и села која су раније била под Ал Каидом. Премијер Ирака Хајдер ал Абади изјавио је да је ирачка војска остварила пуну победу над ИС, као и да је у потпуности успостављена контрола над границом са Сиријом. У Багдаду је одржана војна парада којом је прослављена победа над Исламском државом. Сиријска арапска армија (САА) постигла је велики напредак унутар провинције Деир ез Зор  ослобађајући велики део последњег џепа Исламске државе  у југозападном делу покрајине. Председник Русије Владимир Путин стигао је у изненадну посету Сирији. Амерички председник Доналд Трамп упутио је писмо Конгресу са описом тренутне војне операције америчке војске, а у којем је нападе на сиријску војску назвао легитимним. ИД из јужног дела града Дамаска, покренула је напад на положаје сиријске војске у околини Тадмуна. Америчка авијација испалила је две ракете упозорења према два руска авиона у источној Сирији. Побуњеничке снаге које су деловале у југозападној Сирији поново су формирале стару бригаду која је технички нестала пре три године. Сиријска арапска војска и савезничке снаге су кренуле у коначну фазу опкољавања џихадиста у западном делу провинције Дамаск. Руска Државна дума ратификовала је споразум о проширењу базе Ратне морнарице Русије у сиријској луци Тартус. Споразум ће бити на снази 49 година, а њиме је предвиђено да у луци Тартус истовремено може да се налази 11 руских ратних бродова, укључујући и бродове на нуклеарни погон. Хиљаде људи окупило се на улицама града Алепа  како би прославили годину дана након што је сиријска војска ослободила град. Џихадисти Хаџат Тахрир Ал-Шама још једном су одбили услове које је пружила Сиријска арапска армија (САА) да предају џеп Беит Џин у западном Дамаску. Црква светог Павла у Мосулу је после три године поново одзвањала божићним песмама. Најважнији догађај у децембру је: Долазак Путина у изненадну посету Сирији Ако сумирамо комплетно сва дешавања у 2017. години на територији Сирије можемо извући пет најважнијих догађаја, а они су приказани испод:

Пет најважнијих догађаја у Сирији 2017. године

 Почетак мировних преговора о Сирији у Астани  Доналд Трамп наређује напад на сиријски војни аеродром Шарјат Успостављене су четири де-ескалационе зоне у Сирији Смрт лидера Исламске државе Абу Бакр ал Багдадија? Разбијена трогодишња опсада џихадиста Исламске државе над Деир ез Зором. Американци оформили нову "побуњеничку" војску на северу Сирије! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Србија данас