У протестима широм Ирана је, према наводима државне телевизије Ириб, током протекле ноћи убијено деветоро људи. Тај податак је наведен без даљих информација о томе да ли се ради о демонстрантима, полицајцима или чуварима револуције. Број жртава се тако, рачунајући и оне од викенда, повећао на двадесет. Иранске новинске агенције јављају да демонстранти нападају полицијске станице. Нејасно је зашто тачно се протестује и ко су организатори; медији углавном јављају о „спонтаним демонстрацијама“ незадовољних грађана. Ево како догађаје у Ирану прате коментатори немачких дневних листова.
Тагесцајтунг (Берлин): „Са променом власти у Ирану не треба рачунати. Јесте да има протеста широм земље, али они су почели сувише изненадно, нису били планирани. Протести немају актуелан повод, нема организације која је позвала грађане да демонстрирају, а нема ни јединствених конкретних захтева. Уместо тога, види се спонтани гнев. Пре свега се доњи слојеви жале због велике незапослености и високих цена. Обичним грађанима су полако почели да се прикључују политички активисти из сасвим различитих табора, и сваки од њих покушава да дâ свој лични печат побуни. Али, пошто су актери и захтеви толико различити, тешко је замислити да би та побуна могла да доведе до промене режима.“
Фраје пресе (Кемниц): „Иранци имају добрих разлога да протестују. Њихова земља је готово десет година била одсечена од света због спора око нуклеарног програма. Компромис је на крају постигнут, али се држава није економски опоравила. Незапосленост међу младима је екстремно висока; пре свега млади академски грађани не могу да нађу посао. За земљу са пет милиона студената то је извор социјалног незадовољства. Али тамошња влада има ефикасан репресивни апарат. Интернет је под сталним надзором, и када запрети опасност, једноставно га искључују. Већ сада се зна да је ухапшено најмање 800 људи. За демонстрације постоји добар повод, али оне ништа неће променити.“
Франкфуртер алгемајне цајтунг: „Тврдолинијаши који саботирају Роханија и његову владу изгубили су толику моћ и иметак да су на вође побуне насрнули драконским мерама. Могуће је да ће им тако успети да угуше побуну. А могуће је и да је протест одавно добио сопствену динамику која би могла да постане опасна за темеље божје државе. Председник Рохани тренутно настоји да се позиционира између табора, и врло је могуће да ће на крају да се нађе између фронтова, јер ће фундаменталисти сматрати да је сувише либералан, а незадовољне масе и Доналд Трамп – да је сувише лојалан.“
Ноје оснабрикер цајтунг: „Најжешће протесте после 2009. најпре је изазвао гнев због високе незапослености и раста цена. Многи Иранци су гневни због тога што председник Хасан Рохани није испунио своја обећања. После споразума о иранском нуклеарном програму и обустављања санкција, привреда није процветала као што се очекивало. Уместо да инвестира у школе, болнице и путеве, режим троши милијарде да би ојачао своју улогу у региону, на пример, у Сирији и Јемену. То је један угао гледања. Други гласи: протесте су подстакли конзервативци; тврдолинијаши и духовне вође хоће да нанесу штету председнику Роханију, да хушкају грађане против отварања земље према Западу и да блокирају Роханијеве покушаје да спроведе реформе.“
Нордвест цајтунг (Олденбург): „Немачка влада опомиње демонстранте да треба да остану мирољубиви! С обзиром на сопствену историју, на демонстрације које су довеле до пада комунизма у ДДР, то је јадно. Једина права реакција би била отворена подршка онима који демонстрирају против режима. Али, Берлин се боји. Влада Ангеле Меркел је током протеклих година из чисто економских интереса добровољно подржавала тај режим.“
Погледајте ОВДЕ како су полицјаци положили оружје и прешли на страну демонстраната у Ирану.
Извор: Дојче Веле
