Од „Трампе, Србине“ и „Трампе, Русу“, што се чуло кад је милијардер Доналд Трамп изабран за председника Америке, према констатацији колумнисткиње „Недељника“ Љиљане Смајловић, данас није остало много. По њеном мишљењу, нови становник Беле куће натеран је у дефанзиву још оне минуте кад је морао да тражи оставку свог помоћника и шефа националне безбедности Мајкла Флина.

„И све од тада, он је присиљен да доказује америчкој јавности да он није Путинов човек, да није Манџуријски кандидат, да није креатура Кремља. Естаблишмент је успео да представи Русију и Путина као озбиљне опасности за америчку демократију, и Трампу није остало ништа друго него да покуша да докаже да он неће бити тријумфална улазница Путину на америчку и светску сцену“, сматра Смајловић.

Према томе, додаје она, оно због чега смо се ми у Београду радовали Трампу да ће да дође до неког детанта између Москве и Вашингтона и да ће то да значи да ће да попусти притисак према Србији — да покаже да се није определила за Русију, да не може да седи на две столице и тако даље — потпуно се изјаловило.

Трамп је, подсећа Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност, имао жељу да приступи односима Вашингтона и Москве на другачији начин од његових претходника, али из перспективе протеклих годину дана, можемо констатовати да су односи Америке и Русије и даље нарушени.

Председник Америке, појашњава даље Рајић, и даље је присталица политике која Русију више доживљава као партнера, а мање као супарника, али је морао да направи одређене компромисе са неоконзервативцима из своје партије који на Руску Федерацију гледају као на свог убедљиво највећег противника. Зато им је препустио спољну политику.

„Трамп се превасходно бави унутрашњом политиком и циљ му је отварање нових радних места у Америци, повратак америчких инвестиција из земаља трећег света из Латинске и Средње Америке, као и са Далеког истока, односно да те велике компаније не отварају више места у Мексику, Кини и на другим дестинацијама. Због тога је донет свеобухватни сет закона којима је реформисан порески систем и којима су смањене пореске стопе. То је највеће Трампово достигнуће откако је ушао у Белу кућу“, указује Рајић.

Што се тиче Србије, сугерише даље Рајић, политику према Балкану генерално Трамп препустио колегама из неоконзервативног крила.

„Верујем да ће то препуштање политике кулминирати оног момента кад Рекс Тилерсон напусти позицију државног секретара, што ће се вероватно у неком моменту и десити, па ће та позиција и формално бити препуштена неоконзервативцима кад постигну споразум о регулацији имиграције на онај начин на који то види Трамп и који је прилично рестриктиван“, резонује Рајић.

Трампов однос према Србији је, према Рајићевом мишљењу, део општег плана односа Америке према Балкану који се може видети читајући стратегију Атлантског савета, потом предлога опозиције у Сенату из редова Демократске партије, али исто тако и неких високих дужносника Републиканске партије који припадају том неоконзервативном крилу.

„Кроз све те стратегије се види да Вашингтон као главног противника и реметилачки фактор на Балкану види Русију, па бих рекао да ће се и политика администрације председника Трампа кретати у том правцу. А Америка је очигледно спремна да Србији понуди нови дил, према коме би Србија била нешто ближи савезник или партнер САД, али би заузврат морала да се дистанцира од Москве“, прогнозира Рајић.

Према мишљењу политиколога Дмитрија Дробницког, Трамп не спроводи никакву русофобичну политику, баш као што није био ни русофил, већ је апсолутно проамерички председник, чак, први човек од времена Ајзенхауера који је поставио америчке националне интересе на прво место, или се макар трудио да их постави на ниво више од различитих глобалних савеза, унија и уопште интереса глобалне елите.

„У том смислу, наравно, нада да ће његова администрација у спровођењу тих циљева успети и даље постоји, а потребно је да буду испуњена два услова — да администрација уведе ред у Вашингтону, односно ако је Трамп рекао да ће исушити ’учмалу мочвару‘ у Вашингтону и ако му то пође за руком, онда ћемо моћи да разговарамо. Други моменат је то што председник САД и Стејт департмента — нису САД. А да не помињемо да нису цела Америка“, каже Дробницки.

Главни проблем, подсећа даље тај политиколог, јесте што се било који покушај Русије да односе са Америком помери „са мртве тачке“ у САД дочекује „на нож“, односно постизање оних циљева који би ишли наруку не само побољшавању односа Русије и САД, већ би ишли на руку читавој међународној заједници, моћна опозиција у САД моментално блокира.

„Подсетићу да је Хилари Клинтон обећала да ће, ако постане председница САД, прво увести зоне забрањеног лета, баш тамо где лете руски авиони. Фактички, ступивши на дужност 20. јануара 2017. године, Трамп је на неки начин спречио избијање Трећег светског рата. Ово не би требало заборавити“, сугерише Дробницки.

За наредни период је, према сугерисању Љиљане Смајловић, једино битно како ће се наставити истрага о умешаности Доналда Трампа у било што је Русија чинила и није чинила кад су амерички избори у питању.

„Лично мислим да ту нема никакве приче, да је потпуно лажна та теза да је Путин издејствовао избор Трампа. Не верујем у то да је Трамп Путинова фигура и мислим да у том смислу никаквог дослуха није било. Међутим, цео амерички естаблишмент врло успешно форсира ту причу о томе како је Америку угрозио Путин и видели смо да се и стратегија националне безбедности сад фокусира на то да су Русија и Кина непријатељи Америке, да то више није чак ни исламски тероризам“, јасна је Смајловићева.

Уколико би се ствари поправиле, у смислу да се Трамп не осећа политички угроженим због приче да је Путинов помагач, ако би успео у овој години да докаже да никаквог дослуха није било и ако би могао да одбаци тај политички терет, Смајловићева каже да би можда могао да се врати политици сарадње са Русима о којој је говорио, дакле, о том ресетовању односа ради заједничког ангажмана на другим важним геополитичким питањима.

„Прошла година је у том смислу била лоша, а наредна вероватно мора да буде боља. Али, знате, тешко је прогнозирати. Ту је огромна машинерија која ради против Трампа, укључујући и људе у његовој странци, а камоли у ЦИА, ФБИ, либералним медијима и тако даље“, закључује Смајловићева.

Прочитајте ОВДЕ шта је Њујорк Тајмс написао о Вучићевој посети Косову?

Извор: rs.sputniknews.com