Иако 1 милијарда долара можда не звучи  много, у поређењу са укупним капиталом Народне банке Кине од више од 1 трилиона долара, или америчким федералним дугом већим од 20 трилиона долара, њен значај превазилази номинални износ. То обе владе тестирају потенцијал за државно финансирање инфраструктуре и других пројеката, независно од доларског ризика од таквих догађаја као што су финансијске санкције америчког трезора.

Висина националног дуга Русије је нижа од било које велике индустријске земље, свега 10,6% БДП-а за текућу годину. То је омогућило Русији да издржи америчке финансијске санкције наметнуте од 2014. године, и приморало земљу да се за опстанак финансијске стабилности окрене Кини.

Сада руско Министарство финансија планира прву продају руског дуга, у форми обвезница деноминованих у валути кинеског јуана. Величина прве понуде у виду тестирања тржишта, износиће 6 милијарди јуана, или нешто мало мање од 1 милијарде долара.

Продају су организовали државна руска Газпромбанк, Банка Кине и највећа државна банка Кине, Индустријска и комерцијална банка Кине. Овај потез је убрзан извештајима да амерички Трезор испитује потенцијалне последице проширења казни, које су до сада биле концентрисане на руске пројекте нафте и гаса, да укључе и руски државни дуг у свој рат санкцијама.

Новим јуан обвезницама ће се трговати на Московској берзи са циљем да се продају кинеским инвеститорима као и међународним и руским зајмодавцима по атрактивним каматним стопама.

Западне санкције или претње санцкијама приморавају Русију и Кину да више стратешки сарађују у ономе што постаје семе истинске алтернативе систему долара.

Кораци за почетак издавања руског државног дуга у јуану су паралелни са још једним значајним развојем у правцу ширег међународног прихватања јуана насупрот америчког долара. Кинески регулатори су 13. децембра обавили завршне тестове у прирпреми за покретање нафтних фјучерса, подржаних јуаном а не доларом, којима ће се трговати на Шангајској берзи.

Кина је највећи увозник нафте на свету. Контрола финансијских тржишта нафтних фјучерса је до сада била строго чувана одговорност банака Вол Стрита и Њујоршких, Лондонских и других берзи фјучерса које они контролишу. Појава Шангаја као главног центра нафтних фјучерса у јуану, би могла значајно ослабити доминацију долара у трговини нафтом.

Кинески нафтни фјучерси у јуану ће сада омогућити кинеским трговинским партнерима, да плаћају златом или да јуан претворе у злато без потребе да новац задржавају у кинеским средствима, или да га претварају у америчке доларе. Извозници нафте као што су Русија, Иран или Венецуела – који су на мети америчких санкција – сада могу избећи те америчке санкције тако што ће избегавати трговину нафтом у доларима.

У септембру прошле године је Венецуела одговорила на санкције САД тако што је државној нафној компанији и трговцима наложила да уговоре о продаји нафте склапају у еврима, и да више не плаћају и не примају америчке доларе.

Фјучерси Шангајске међународне енергетске берзе ће потпомоћи и учврстити процес продаје нафте Кини за јуан, што је Русија започела након санкција 2014. године. То ће и другим произвођачима нафте широм света омогућити да своју нафту продају за јуан уместо долара.

Како би понуда била још привлачнија, Кина је фјучерсе сирове нафте повезала са опцијом да ефикасно претворе јуан у физичко злато преко берзи злата у Шангају и Хонг Конгу. Могућност претварања нафтних фјучерса у јуану у злато ће кинеским фјучерсима дати конкурентну предност над Брент-ом и West Texas Intermediate.

Растућој сарадњи широм Евроазије, центриране око Кине и Русије, ће бити додат још један елемент – Иран. Према речима Бехроуза Хасанолфата из иранске Организације за промоцију трговине, у саопштењу објављеном на иранској државној Прес-ТВ, већ у фебруару 2018. године ће Иран постати члан руске Евроазијске економске уније (ЕЕУ).

Тренутно ЕЕУ, креирана 2015. године, укључује Русију, Казахстан, Белорусију, Јерменију и Киргистан, који креирају велику зону за слободан транзит робе, услуга, капитала и радника између држава чланица. ЕЕУ је тренутно тржиште од 183 милиона људи.

Додатак Ирана са његових више од 80 милиона становника би био велики подстицај економијама ЕЕУ и њиховом економском значају, стварајући заједничко тржиште са више од 263 милиона људи, са квалификованом радном снагом, инжењерима, научницима и индустријским знањем.

Иран је већ, уочи ескалације претњи од Вашингтона, објавио да тражи начине да прода своју нафту за не-доларске валуте. Интеграција у ЕЕУ би могла донети решење за ово јер се Иран, Русија и Кина неизбежно приближавају пред неуморним притисцима САД на све три земље.

Сразмерно са притисцима Запада, нације Евроазије развијају начине да повећају своје економије независно од финансијских санкција америчког Трезора. У ретроспективи, вероватно ће ове америчке санкције бити виђене као један од глупљих покушаја Вашингтона да доминира економијама Евроазије.

Џихадисти су тотално разбијени на истоку Сирије, невероватан број убијених екстремиста само у јануару. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: webtribune.rs