Пише: Томислав Станковић „Праве од нас будале. Није могуће неколико месеци причати о потреби стабилизације Украјине, а онда донети решење које не само Украјину већ и Словачку ставља у незавидан положај. Издали су другу чланицу Европске уније. Раде потпуно супротно политичким разговорима које смо водили с Украјином у Европском савету.“ Тако је, после сусрета са украјинским премијером Арсенијем Јацењуком, реаговао словачки премијер Роберт Фицо на вест да је Гаспром током Источног економског форума у Владивостоку закључио три веома важна споразума са европским партнерима. Реакција Јацењука за ово разматрање потпуно је ирелевантна. Дакле, у току важења економских санкција које су Европска унија и Америка увеле Руској Федерацији, европске компаније закључују озбиљне енергетске споразуме са руском компанијом, од којих је најважнији онај о оснивању заједничке компаније Северни ток 2, која ће пројектовати и изградити још два крака гасовода капацитета 55 милијарди кубних метара истом трасом као и гасовод Северни ток, директно, од обале Русије до обале Немачке. Приметно је да ову вест, осим словачког премијера, нису коментарисали нити званичници Европске уније нити остали званичници држава чланица, а посебно званичници земаља ЕУ из којих су компаније потписнице споразума. Уместо тога, нападно су форсиране вести о присуству руске војне технике и војске у Сирији иако је то годинама свима позната чињеница. Још интересантније је то што се о тим споразумима није огласила Америка.

Да ли је Путин победио?

Да послови у енегетском сектору нису исти што и послови у производњи бомбона, знају и врапци на грани, али у којој мери ти исти послови са Русима представљају много више од економије знају само врхунски државни стратези, поготово оних држава које имају амбицију да владају светом или да бар добију парче од тог колача. Економски добици које ће имати Руси, као власници гаса и 51 одсто Северног тока 2, затим пре свих Немачка – потпуно су извесни. Енергетска безбедност – опет пре свих Немачке, јер су друга два најважнија вентила на њеној територији – обезбеђена је на дуге стазе. Руси су, као поуздани снабдевачи гаса Европе са партнером који се преко Северног тока такође показао поузданим, практично елиминисали ризик који већ дуже време постоји у споразуму за градњу Турског тока. Европа, ма шта то било, Северним током 2 сигурно ће куповати 55 милијарди кубних метара гаса уместо 47 милијарди, које би Руси Европи продавали са чворишта у Турској. Наравно, ако Турци то буду желели, Руси ће градити и Турски ток. О гасним пословима са Кином не треба ни говорити. Овде се одмах намеће питање: да ли је то Путин опет победио? Не. Путин је, знајући чиме реално располаже, сачекао да победе Немци. А они су, наравно, гледајући само своје интересе, педантно све ставили на папир и ушли у посао. Зашто и не би? Нису они делили колаче на Мајдану. Нису они спречили Јужни ток, а не спречавају ни Турски. Нису они нудили гас из шкриљаца и не контролишу они украјински гасовод, већ неко други. И, што је најважније, све време свима шаљу самопонижавајуће поруке да су им војска и ратна техника у јадном стању!? Ово последње, уз потписивање гасних споразума у Владивостоку показује да се Немачка сада већ сасвим јасно дистанцира од америчке и политике источних јастребова у ЕУ и НАТО, и то урачунавајући све могуће ризике. Најважнији међу њима су амерички интереси у Украјини, незадовољство међу периферним чланицама ЕУ и дестабилизација НАТО. Немачка очигледно неће ратовати у Украјини, још мање у Сирији. Уствари, није да неће, него наводно нема чим. А то је тема за размишљање за остале чланице ЕУ и НАТО.

Стабилизовање Асада и велика игра

Заузврат, и не само због тога, Руси ће – јер никада не крше споразуме – стабилизовати Асада и Сирију и на тај начин помоћи Немачкој да врати избеглице, а вероватно и да учествује у обнови ратом разорене земље. То је посао који чланице наводне антиИСИС коалиције, док је Асад на челу Сирије, никад неће добити. Шта се против свега тога објективно може? Велики рат између Америке и преосталих савезника против Русије и Кине са њиховим савезницима? Коме је у интересу самоуништење? Сваки директни сукоб Америке и Русије у Украјини и Сирији значио би почетак катаклизме. Не, велики играчи ће публици непрекидно показивати мишиће, а онда ће на „фер“ начин (како је ко стекао позиције) поделити свет, јер је за нову поделу света дошло време. Над чијим гробом је то Фицо закукао? Над гробом Украјине, Европске уније, НАТО или Словачке? Над словачким, наравно, јер Словачка је до сада, као чланица ЕУ, купила мрвице од украјинске трагедије реверсно продајући гас Украјини. Да ли Фицо зна више него што говори? Да ли нови споразуми са Русима можда искључују ту могућност? Да ли ће се Украјина без испаљеног руског метка вратити „мајчици Русији? Да ли ће можда и Словачка у неком тренутку бити предмет трговине великих? Да ли је због свега тога поменуо неправду Европе по питању избеглица и као Нејаки Урош увијено запретио да Словачка може пропуштати украјинске (галицијске) избеглице у Европу. Не, нису Фица издали Немци и други јаки европски играчи када Словачку стављају у незавидан положај и препуштају Украјину самој себи (читај: Американцима). Издао га је његов сан. Тај сан полузатворених очију, а све у страху да не залаје куче, још увек сањају у Бугарској, Чешкој, Румунији, Србији… Зато над њиховим гробовима још нико не кука.

Џихадисти се припремају за напад САА и руских бомбардера! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Нови Стандард